Садржај педесете емисије "Светотајинско богословље" био је посвећен теми антифона који чине саставни део првог дела Литургије - Литургије речи. Након Велике јектеније певају се антифони. Антифон је наизменично певање (или читање) стихова из псалама у десној и левој певници. Стиховима Старог завета додају се песме Новог завета. Овим сједињавањем оба завета, Старог и Новог, приказује се јединство људи, који заједничком хвалом славе и хвале моћ и доброту Божију. Према литургијском времену постоје три врсте антифона на Литургији и то су: 1. антифони свакидашњи. 2. антифони васкрсни или изобразитељни, и 3. антифони празнични. Света Литургија од почетка до краја приказује идеју и дело искупљења рода људског, отуда и поједине радње Свете литургије имају своје значење које се односи на поједине догађаје из дела спасења. Тако певање псалама у почетку Свете литургије означава прво време Оваплоћења, тј. утеловљења Христова. У другом делу емисије пажњу смо посветили свакодневним антифонима и њиховом историјском развоју, као и изменама и надограђивањима која су се у погледу антифона збила у току освештане историје Цркве Христове.
Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ
Извор: Радио Беседа
