На Велику суботу, 27. априла 2019. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју празник Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирика, предстојећи Празник Владици је честитао протонамесник Милорад Мировић, парох при Успенском храму.
ТЕКСТ ЧЕСТИТКЕ:
Зашто мешате миро са сузама, зашто тражите живога међу мртвима ̶ победоносно кликће анђео мироносицама. Онај Који се од Дјеве родио, Онај прости дрводеља, избеглица из Египта, сиромашак из Назарета, јуче попљувани и бијени, од ближњих остављени, међу злочинце увршћени и смрћу кажњени, Он је васкрсао! Није овде! Зар сте заборавили да је Он господарио морем и ветровима? Да је са пет хлебова пет хиљада људи наситио? Да је тридесет осам година раслабљеног у трен ока подигао? Да је слепоме од рођења вид повратио? Да је усправио осамнасет година згрчену? Да је васкрсао Јаирову кћер, сина удовице у Наину и свога друга Лазара? Зар сте заборавили реке губавих, ђавоиманих, слепих и хромих који сада скакућу попут јелена славећи име Божје? Овај гроб, кликће анђео, није као други, пун смрада, трулежи и смрти ̶ из овога сија живот, јер је у њему био Животодавац! Из њега сија радост и светлост јер је у њему био Онај Који је радост донео, јер је ђавола поразио и светлошћу својом авет смрти усмртио! Смрти где ти је жалац? Аде где ти је победа? Идите и јавите свету да Христос васкрсе! И мироносице су потрчале и најрадоснију вест објавиле апостолима, а они су објавили свој васељени. У свету има наде, у свету има смисла, у свету има коначно нешто ново! Најзад права вест, радосна вест ̶ Јеванђеље, и то не вест о новоме преврату, новоме краљу, новој политичкој партији, новом философском систему, новом убиству, новој превари, новој лажи ̶ НЕ! Све је то старо и изанђало, излизано, тужно и бедно. Једино ново под Сунцем јесте да је смрт побеђена! Бог је дошао међу нас ̶ Емануил. Не у утвари, не у авети, него у телу. Заиста, стварно, реално. Бог постаде човек да би човек постао бог. Бесмртни постаде смртан да нас обесмрти. Његова Мајка постаде наша Мајка ̶ Мајка Живота, а Његов Отац и наш Отац, Отац нашега сад брата и пријатеља Христа. Брата Који нам казује тајне неисказане, чудесне и за анђелски ум.
Из гроба у Јерусалиму разгранало се чудесно дрво живота по свој васељени. Дрво на које је Свети Сава накалемио пре осам векова и дивљу грану нашега народа учинивши Духом Светим да заживи и плодоноси. Моћно и силно дрво, из семена горушичиног, из маленог гроба али израсло од земље до неба ̶ једини хлад у пустињи света, једина утеха. Са њега се хранимо Хлебом Живота. Хлебом Који је сишао са неба. Разне фатаморгане из пустиње дозивале су и дозивају наш народ ка другим путевима. Путевима који немају алтернативу, путевима братства и јединства, разних интеграција и махинација.... Авај, многи су чули и поверовали овом несрећном гласу змије и поверовали да им дрво живота, дрво крста не треба. Поверовали су да сем крста постоји и неко друго дрво живота, дрво са кога су сишли и еволуирали у индивидуе којима не треба мајчинска заштита Цркве нити благослов Светога Саве. Ми знамо, међутим, да је једини пут ка вечности пут Сина Божјега Који је постао Син Човечји. За Њега Отац небески сведочи да га слушамо. Он је Пут, Васкрсење и Живот. Наш Свети Сава је био послушан Сину и зато га је Он и прославио поставивши га за нашег вечног Архијереја, вечног Патријарха српскога народа. Пут Христов, пут Светога Саве, пут је трновит, пут тежак, пут крста али једини пут који води у живот вечни. Овога пута сте и Ви, драги Владико, сведок, учитељ и искусни водич. Заволевши Христа од младости своје, и Ви сте, попут Светога Саве, све оставили ̶ и породични дом, ближње, академску каријеру и узели на себе крст монашког подвига. У Христовој љубави непрестано сте узрастали, од Мирка ка Иринеју, благодатно руковођени новојављеним светитељима Порфиријем и Јустином. Своју вољу сте потпуно одбацили подредивши је вољи Божјој која Вас је уздигла на ово архијерејско служење са кога сте бачку равницу надахнули етосом Свете Горе и њеног пупољка Кавсокаливије, Дечана и Старе Србије, етосом смирења патријарха Павла и одлучности владике Никанора. Данас, у тишини Велике суботе, очекујући радост Васкрсења, Ви видите плодове свога одрицања и жртве, и гледајући на нас, своја духовна чада, можете псалмски ускликнути: Ево, ја и деца коју ми даде Бог! Ми, иако међусобно различити, из разних крајева и различитих навика и васпитања, сједињени Духом Светим у једно Тело Христово, пожелећемо Вам искрено и од срца да још много лета у здрављу и миру крманите лађом Епархије бачке. Лађом на коју се многе друге лађе Српске Цркве и васцелог Православља наслањају, и коју прате на путу ка мирној луци Царства небеског. На крају ове скромне честитке поздрављам Вас још једном у име свих клирика и верног народа Епархије бачке, радосном песмом: Васкрсења је дан и просветлимо се слављем, једни друге загрлимо, рецимо брате, сестро, и онима који нас мрзе опростимо све Васкрсењем и запојмо ̶ Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши и свима у гробовима живот даровавши!
Христос воскресе!
Преосвећени Владика је захвалио оцу Милораду и свештенослужитељима новосадским на надахнутој честитки, упутивши им речи очинске поуке, те поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој сверадосним поздравом – ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Извор: Радио Беседа
.jpg)
