У недељу, дана 28. јула 2019. године, када Црква слави светог Кирика и Јулиту, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски богослужио је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Његово Преосвештенство Епископ Херувим је на светој Литургији изрекао следећу архипастирску беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, нека је на здравље и на спасење света Литургија овде у нашем манастиру у Даљ планини где смо се сјединили са Господом и принели Жртву од свих и за све. Велика је Тајна коју Господ даје човеку да може да обнови Заједницу са Богом. Нама људима дато је да као Христови следбеници на Литургији имамо најприснију Заједницу са Богом. Нигде не можемо присније осетити благодат и близину Божју него на светом Богослужењу, тј. светој Литургији која је круна свих богослужења. Литургија је центар нашега живота, оно из чега проистиче све духовно у животу једног хришћанина. Литургија је круна духовног живота. Не можемо сабирати различите дарове у своје ризнице ако немамо ону круну, свету Литургију која све то обједињује и наша је Заједница са самим Господом. Ако немамо ту Заједницу све остало је празно и форма која нас не узводи ка Творцу неба и земље. Тада остаје празнина и таштина, не постоји пуноћа. Пуноћа је у Христу, даје се на светој Литургији кад год се сабирамо и приносимо Жртву. Приносимо најдрагоценију Жртву у виду хлеба и вина који се благодаћу Светога Духа на Литургији претварају у Тело и Крв Христову. Требамо да приступамо светом Причешћу, Телу и Крви Господњој, јер је то залог Вечнога Живота. Причешће нам се даје за вечност, сједињује нас једне са другима, сједињује нас са Господом. Ту се познајемо као следбеници Христови, они који ходе оним трновитим голготским путем којим је Господ ходио.
Ми заиста на светој Литургији пролазимо све Тајне из икономије спасења, почевши од Рођења Спаситеља нашега Господа Исуса Христа, кроз Страдање и Васкрсење да бисмо се касније у молитвама сетили Другог Христовог доласка. Требамо бити спремни за дочек те Тајне Живота и да на Другом доласку будемо у Заједници са Господом. Ту Заједницу имамо као иконизацију на светој Литургији, сједињени са другима и са самим Господом Исусом Христом. Господ Исус Христос нам се даје сваке недеље, сваки пут када се окупљамо на светом Богослужењу. Стога, треба да се причешћујемо, да долазимо у свете храмове и да се сабирамо како би примили Тело и Крв Христову. То је онда Тајна хришћанског живота, Тајна духовног живота, врлине и благодатних дарова Цркве Божје.
Често нам се дешава да нам се намећу саме форме, без пуноће. Будући да смо хришћани нисмо формалисти. Ми смо христоносци, а у Христу нема форме. У Господу Исусу Христу сви смо слободни, али не слободни да ради ко шта хоће, него да ради по благослову Божјем. Онда је та слобода у Христу, пуноћа љубави и залог вечнога живота. Тада као народ са другима живимо у љубави, у благодатној заједници. Не треба да твори ко шта пожели и намисли, него требамо да ходимо по благослову Божјем, по трновитом путу који нас води ка Царству Божјем.
Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у манастиру Даљ Планини.
Ако Бог за Преображење овде ће бити велики црквено-народни сабор као круна свих сабрања овде у нашој Епархији. Овај сабор неће започети као нови сабор, као што сам имао прилике да чујем, него само настављамо оним стопама којим је и свети Николај долазио на ово место и сабирао народ. Покушаћемо да обновимо ту традицију и умножимо народ на овом светом месту како би народ осетио благодат Божју и пуноћу живота у Цркви Христовој. Да будемо сви једно, да носимо Христа и да будемо пример једни другима у врлинском животу. Требамо да сабирамо врлине и добра дела у своје ризнице, да будемо народ на путу светога Саве и светога Симеона. Ове године прослављамо и осамсто година постојања наше свете Цркве, што је велики дар и благослов.
Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у Даљ Планини! Амин.
