У другом делу емисије о кћерки кнеза Лазара и кнегиње Милице, Јелени Балшић, настављамо са представљањем ове жени велике снаге, изразите лепоте и бритког ума. Представљамо вам госпођу Лену, како су је у народу звали, као вољену супругу босанског војводе Сандаља Хранића, али у исто време и ожалошћену мајку која сахрањује унука и сина јединца Балшу III, губи брата деспота Стефана Лазаревића, а потом и супруга. Након његовог упокојења, она се враћа у Зету, у крајеве у којима је живела као млада невеста, повлачи се на воде Скадарског језера, где обнавља цркву Светог Ђорђа и подиже своју гробну цркву посвећену Пресветој Богородици. У тој цркви се молила, тиховала, стварала књижевна дела, дописивала са Никоном Јерусалимцем; ту је пребивала у свету монаха исихаста, ту је саставила своју опоруку и ту је последњи пут настојала да заштити сестру Деспину и унуке Јелену и Теодору. Упокојила се у Зети 1443.године.
Извор: Радио Беседа
