Ова емисија приповест је о Мари Бранковић, старијој кћери деспота Ђурђа и Проклете Јерине. Шапатом се проносило да су је родитељи обећали султану Мурату II у тренутку када су започињали градњу Смедерева. Њој беше тек 10 лета. Тако је њена жртва узидана у темеље нове српске престонице, колоса изниклог усред равнице, на месту где се Језава улива у Дунав, одакле поглед допире далеко ка панонским недогледима и балканском горју.
Чудни сватови извели су Мару из родитељског дома пред крај лета 1436. На неизвесно путовање испратили су је браћа Гргур и Стефан, многобројни хришћани, дубровачки и млетачки трговци и поклисари који се затекоше у Смедереву. Хитала је Мара ка једној другој престоници носећи будућем супругу товаре блага и Топлицу и Дубочицу у мираз. У Једрену је Мурат дочекао с почастима. Данима су трајале свадбене свечаности у част његове супруге хришћанке. Много година касније, наричићу над одром њеног оца, непознати песник не без горчине закључио је да је Мара "потрошила лепоту и време тела..." Као кћер угледног владара била је унапред осуђена на бездетност, јер су султанима децу рађале само робиње, жене ниског порекла. Њена жртва смедеревском граду беше налик жртви младе Гојковице. Овог пута завирићемо у харемске одаје и покушати да објаснимо како је Мара, лепа и образована, ипак омилела султану слабо наклоњеном женским чарима. Долазимо до тренутка великог рата у чијем је вихору деспотовина на неколико година ишчезла с лица земље, а Гргур и Стефан ослепљени жеженим гвожђем баш на Васкрс. Упознајемо се с првим Мариним дипломатским посредовањима и успесима приликом обнове деспотовине. Пратимо је у првим годинама њеног удовиштва. Повратак у Србију није јој донео очекивани мир. Турска је у неком тренутку постала њен трајни избор и уточиште...
Извор: Радио Беседа
