Кроз Corpus Areopagiticum са Владиком западноамеричким Максимом (Васиљевићем)

Постоји широка сагласност међу теолозима и историчарима да дјела „О божанским именима“, „О небеској јерархији“, „О црквеној јерархији“, „Мистичкo богословље“ и десет посланица упућених Гају, Доротеју, Сопатеру, Поликарпу, Демофилу, Титу и Јовану Богослову нису дјела Дионисија првог атинског епископа – ради се о псеудониму анонимног аутора теолошких списа на грчком језику, који су настали око 500. године.

Звучни запис излагања

Владика западноамерички г. Максим одржао је за своје студенте опширно излагање на тему чувеног Ареопагита а ми смо за слушаоце издвојити занимљиве дјелове који вам могу дати један кратак преглед дјела и главних богословских порука ове групе списа са границе 5 и 6. вијека.

За разумијевање дјела овог богослова неопходно је правилно схватање историјског оквира у ком настају – каже на почетку свог излагања владика Максим.

Епископ Максим истиче да Дјела Светог Дионисија, односно аутора који се иза њих сакрива имају јединствен стил а сви патристичари сагласни су да је овим списима неопходан пратећи коментар.

Ако се детаљније крене у изучавање дјела Светог Дионисија, изненадићемо се да поред њиховог огромног значаја да она нису опсежна. У прилогу можемо кратак преглед дјела из овог корпуса од Владике Максима Васиљевића.

Након прегледа Ареопагитових дјела враћемо се личности аутора корпуса. До данас за научнике остаје загонетна личност писца дјела потписаних именом Светог Дионисија ареопагита. Ипак, истиче владика Максим, не треба сумњати у псеудоауторство ових дјела.

Савременом човјек данас је апофатика и апофатички поглед на свијет можда потребнији него икада. У времену када се све покушава дефинисати и свиме овладити корисно је вратити се корпус дјела која се приписује Светом Дионисију ареопагиту. У овом прилогу још можемо чути владику Максима који објашњава разлику апофатичког и катафатичког метода спознаје стварности – онако како се то објашњава у Corpus Areopagiticum.

Писац ареопагитских списа када се бави богословљем литургије у тумачењу богослужења обилато користи симболизме настављајући тако већ постојећи метод објашњавања евхаристије. Владика Максим објашњавајући арепагитов поглед на Литургију подсјећа на ријечи савременог теолога Георгија Флоровског.

Поука апофатике Дионисија ареопагита јесте да људи нису у стању да своје недостатне појмове употреби за означавање истине о Богу. О поукама и порукама дјела за крај Владика Максим Васиљевић.

Извор: Радио Светигора