“Људи који не могу да присуствују богослужењима, због разних неприлика које наступе по људским слабостима, гдје год се налазили припадају Цркви и том сабрању и моле се живоме Господу да и њих освешта и благослови, његујући дух покајања и милостивости, човјекољубља”, поручио је данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије у пету недељу Великог и Часног поста, недељу Свете Марије Египћанке, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да Света тајна причешћа која у себе кроз вјекове сабира милине људи призива и нас у ову Светотројичну, Светобогородичну и Световасилијевску светињу да приђемо и исповједимо своју вјеру и да се поклонимо Оцу и Сину и Духу Светоме. Подсјетио је да нас данашње Свето јеванђеље на то позива, као што је Господ позвао Своје прве ученике и открио Тајну: да Син човјечији иде и да ће бити разапет, убијен, да ће пострадати, али да ће трећи дан васкрснути. Они као сви људи кроз времена, казао је владика, нијесу имали осјећања за те Његове ријечи, међу њима и апостоли Јаков и Јован који су тражили да их Он кад уђе у Царство своје, мислећи да је то земаљско царство, постави да сједну један с десне а други са лијеве стране Његове.
“Господ им каже: Не знате шта тражите. Онај који хоће да добије своје мјесто, он мора да се крсти крштењем којим се Ја крштавам и да понесе крст који Ја носим. Можете ли ви то? А они одговорише: Може. А Исус им прориче понијећете крст који Ја носим и крштење којим се Ја крштавам, али то мјесто са десне и лијеве стране то припада онима којима је то одређено од воље Божије који су се припремили за ту Свету и велику тајну.”
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да ријеч Црква на свим језицима европским значи сабрање и да Црква није ни поп ни владика, ни један вјерник, него је сабрање вјерних. Призивам неког на сабрање – то значи ријеч Црква.
“То је иста ријеч која је наслијеђена од древних пророка. Дакле сви су призвани да се саберу у име Господње, да буду заједно са Господом у Цркви Његовој у том сабрању, тој заједници светој сабраној око живога Бога. То су они који су Црква Божја. И зато богослужење без народа Божјега није богослужење. Народ Божји је призван.”
Нагласио је да по људским слабостима наступе разне неприлике те да људи не могу да присуствују богослужењима, али зато свако гдје год се налазио, у своме дому, на своје мјесто, припада тој Цркви и том сабрању:
“И моле се живоме Господу да и њих освешта и благослови, његујући дух покајања и милостивости, човјекољубља, попут жене грешнице, блуднице, из данашњег Јеванђеља која је излила нардово миро на Исусову главу и својом косом и сузама обрисала Његове ноге.”
Владика је истакао да онај који има много покајања, њему се много гријехова опрашта и да је зато Господ жену грешницу загрлио и опростио њене гријехе јер је имала много љубави:
“Свој гријех је претворила у истинску праву покајничку љубав. Тајна покајања је мјера хришћанскога, људскога живота, промјене ума и срца и душе. И овај свети пост којим се припремамо за Христово васкрсење није ништа друго него пост покајања, пост милости Божје. И душевно и тјелесно постимо да би душевно очишћени могли да приђемо као ова жена грешница Господу да га цјеливамо, да би Господ нас цјеливао Својим божанским устима и да у исто вријеме добијемо опроштење својих грехова кроз Тајну покајања.”
Објаснио је да у исто вријеме држимо и тјелесни пост, уздржавање од претеране хране да би оно што одвојимо од својих уста могли да дамо сиротињи. Тако је било од памтивијека а нарочито треба да буде данас када је наступила ова велика несрећа, пошаст на све људе и земаљске народе.
“Да се побринемо за оне који немају и којима је потребито а у исто вријеме да подсјетимо оне који не могу да дођу у свете храмове тамо гдје се они налазе свештеници ће доћи да их причесте Тијелом и Крвљу Господњом, да их Господ помилује и подари здравље и очишћење и спасење. Зато се и молимо на овим Светим службама за све оне који страдају, за одсутне и за присутне, молимо се за сву Цркву Божију, за све оне који се брину о сиротињи, за љекаре и њихове помоћнике који се брину за обољеле. За све њих се молимо да им Господ подари снаге, здравља и очишћења и да им подари силе Божије да би могли да помогну својим ближњима. А ми који се у ово вријеме боримо за светиње у Црној Гори да се потрудимо да никад не заборавимо да је највећа светиња над светињама сваки човјек, свако људско биће.”
Митрополит је казао да је сваки човјек наш ближњи и да нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје, као што је Христос жртвовао Себе за ближње Своје и том љубављу нас испунио и обдарио, подстакао да и ми овдје на земљи имамо ту и такву љубав христолику према свима и свакоме, нарочито у ове дане Светога поста припреме за Христово васкрсење.
“Дај Боже да нам Господ даде здравља, спасења, да обдари све људе, да их исцијели од свих болести, па и од овога вируса, као и других болести још опаснијих који владају људима, нарочито од болести безакоња које је завладало у овоме свијету. Да их ослободи Господ да би могли са љубављу да загрлимо и цјеливамо Господа и примимо Тијело и Крв Његову, Његову љубав вјечну. Да се у исто вријеме научимо љубави једни према другима, жтрвујући се и за Бога, за вјечну истину Божију, али и за ближње своје, за све људе. У тој љубави управо се и садржи наш хришћански живот, живот Цркве Божије којој је глава сам Господ Бог који је љубав а ми чланови те Цркве Божије призвани на ту и такву љубав, љубав Оца и Сина и Духа Светога”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије.
Извор: Радио Светигора
