Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је са свештенством данас, 27. јуна, на празник Светог пророка Јелисеја, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог пророка Илије у селу Раће у Кучима, а у наставку годишњи парастос Момиру Булатовићу, бившем предсједнику Црне Горе и премијеру Владе СР Југославије.
У архипастирској бесједи Високопреосвећени владика је казао да у овој светињи која је посвећена пророку Божијем Илији, подигнутој прије 120 година на темељима храма из 14-15. вијека, данас прослављамо његовога ученика пророка Јелисеја. Овај велики Божији угодник и свједок живога Бога надахнут Духом Светим свједочио је и проповједао, откривао збивања свога времена, али у исто вријеме предуказивао на збивања која ће се догодити послије њега. Живио је 900 година прије Христовога рођења и као што је пророк Илија назван претечом Христовим у лицу пророка Јована Крститеља, тако је и његов ученик Јелисеј био други претеча Његов, проповиједајући и свједочећи Њега и Његово рођење.
Владика је казао да је пророк Јелисеј наставио дјело пророка Мојсија те да је оно чега је Бог удостојио Мојсија када је јеврејски изабрани народ прешао преко Црвеног мора, удостојио и пророка Јелисеја да и он плаштом пророка Илије пређе преко ријеке Јордана.
Осврнувши се на ријечи Христове из данашњег Јеванђеља да онај који слуша Његову ријеч и вјерује у онога који Га је послао, неће умријети него ће вјечно жив бити, Митрополит је нагласио да је човјек биће рођено не за смрт и пролазност, за ништавило, него за бесмртност и вјечност.
“Пророк Јелисеј је свједок таквога човјека Христа Бога нашега који се уселио као Логос Божији, као вјечно слово Божије, у људску природу и човјека смртнога преобразио у бесмртнога, тако да сваки онај који се крштава у име Христово, прима тај квасац вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота и постаје бесмртно, вјечно биће за вјечност створен и рођен.”
Подсјетио је да је свако рођење овдје на земљи од мајке, рођење за овај земаљски, пролазни живот, а да се онај који се рађа Духом Светим у тајни крштења, у следовању од Дјеве рођенога Христа Бога нашега, рађа за вјечни, бесмртни и непролазни живот.
“Поред овога Светога храма су многи који су крштени у име Божје, који су примили тај квасац вјечнога живота, уграђани у његове темеље и зидине. Међу њима је и наш блаженог спомена Момо Булатовић и његов син Бошко, кога је бескрајно као отац волио, али кога је Господ призвао да заједно почивају у овоме гробљу.”
Присјетивши се колико је Бошкова болест потресла Момира, који се молио Богу за њега, Митрополит је рекао да се Бошково упокојење несумњиво дотакло дубљих струна Момировога бића и живота.
“Он човјек који је добио све оно што може човјек да добије овдје на земљи, суочивши се са болешћу и смрћу свога сина, схватио је и разумио да то није довољно ако не задобија оно што је вјечно, бесмртно, непролазно. У том духу је наставио свој, земаљски гледано, кратки живот, али живот који је испунио трудом и подвизима богољубљем и братољубљем, сачувавши свој образ и душу у овим временима када се губи много шта, а често управо образ и душа, оно што је најсветије. Сачувао је образ и душу своју и уселио се у вјечна обиталишта заједно са својим сином и свим својим прецима”, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Након Литургије Митрополит Амфилохије је на гробу упокојенога Момира Булатовића одслужио годишњи помен истичући да је он угледни грађанин ове земље, који се није предао, као што пише у његовој најновијој књизи која је изашла поводом његове годишњице, лажним земаљским боговима:
“Није продао своју душу за земаљску власт, земаљска добра и част. Сачувао је свој образ и част као човјек иако нијесу била мала искушења, посебно што му је Бог подарио због његових дарова, да постане и владар ове земље и шире, свеукупнога нашега народа. Није продао своју душу за власт и није се поклонио земаљским боговима”, рекао је владика Амфилохије, појаснивши да је Момир под земаљским боговима очевидно подразумјевао и оне који су у његово вријеме бомбардовали и уништавали нашу земљу и убијали људе.
Даље је казао да се и данас широм свијета наставља продаја душе за земаљска, ништавна блага, земаљску власт и част. О њима, али и о својим друговима, њиховим сљедбеницима, Момир пише у својој драгоцјеној књизи “Нема предаје ни боговима”. У последњем чланку ове књиге описује садашња збивања у Црној Гори, о насиљу оних који продају своју душу ђаволу и настављају то зло и опако дјело овдје ради своје власти и ништавних пролазних добара.
“Настављају то зло вршећи насиље над овим народом, угрожавајући његово биће и образ, нападајући и Цркву Божију, која је чувала и сачувала кроз вјекове тај образ и душу, и чуваће ако Бог да и у будућим временима. Својим животним искуством сагледао је Момир све оно што се догађало у његово вријеме, осјетио је и доживио у каквим је опасностима оно што он назива евроунијатством”, бесједио је Митрополит.
Казао је да није добро што су се и Момирови најближи другови поклонили таквим лажним боговима и њима служе, а хтјели би да и Црну Гору претворе у слуге лажних богова. Нагласио је да овај народ, било како се звао, Срби или Црногорци, има своју вјековну вертикалу која га је сачувала и учинила зрелим народом, који се раширио у хоризонталу и у знаку је крста његова историја:
“Не може народ да се одрекне крста и тога распећа, не може да се отуђи од Цркве Божије и њенога образа, не може да жртвује себе и своју дјецу, будућност, томе насиљу које данас овдје господари”, поручио је Архиепископ цетињски.
По његовим ријечима посебан утисак на њега је оставио дио из Момирове књиге о приватизацији коју назива разбојничком приватизацијом. Наиме приватизовано је оно што је ранија власт одузела од народа и Цркве за народ, створивши тако предузећа, установе које су давале хљеба хиљадама људи.
“Дакле оно што је одузето за народ сада се приватизује, нарочито црквена имовина коју смо тражили да се врати. Не само да је не враћају него хоће и храмове Божије”, рекао је владика.
Тиме овај храм не би требао да буде Божији већ ко зна чији, а, како је казао, не може бити ни Мила Ђукановића, не узима га за себе, јер он не вјерује у Бога, није ни крштен.
“Дакле та пљачка, отимање онога што је народно, а сада и што је црквено, приватизовање је у име европских вриједности! Којих европских вриједности? Европске вриједности су вриједности образа, поштења, части, правде, поштовања прије свега људских увјерења, вјере као највеће светиње свакога људскога бића, а у исто вријеме поштовања имовине. На томе почива европска и америчка цивилизација. Узмите и видите амерички устав и ово што ради амерички предсједник Трамп бранећи то”, рекао је владика.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се помолио да Момиру Булатовићу, који се није предао земаљским боговима, заједно са његовим сином Бошком, Бог подари вјечно и непролазно Царство небеско за које се борио и у које је уградио свој живот и живот свога дјетета.
У име породице Митрополиту и присутнима се захвалио Настадин Булатовић који је казао да Момира није прогутало властољубље и славољубље, што је нажалост у овом времену ријеткост.
“До краја живота остао је вјеран себи и народу, уградивши свој лик у духовни споменик. Свој став никада није скривао, ма колико се то некоме није допадало. Остале су у његовим књигама бројне поруке, поуке, савјети, који како вријеме одмиче постају све актуелнији. Писао је и упозоравао на све ово што се дешава данас и са на нашом Црквом и државом до последњег издисаја”, казао је, између осталог, Настадин Булатовић над гробом Момира Булатовића.
Момир Булатовић, бивши председник Црне Горе (1990 -1998) и председник Савезне владе СР Југославије (1998-2000) преминуо је 30. јуна, изненада од последица срчаног удара, у 63. години у селу Раће.
Рођен 1956. године у Београду, основну и средњу школу завршио је у Задру, а у Црну Гору долази 1975. где је у тадашњем Титограду завршио Економски факултет. Постао је асистент на предмету Политичка економија и стекао титулу магистра економских наука. Политиком се бавио од младости, а председник Црне Горе постаје на првим вишестраначким изборима 1990. године. Као савезни премијер имао је непријатну дужност да прогласи стање непосредне ратне опасности, а затим и ратно стање у току бомбардовања СРЈ 1999. године. Последњих година Булатовић се окреће професорском раду и публицистици.
