Поводом упокојења блаженопочивше мати Исидоре, игуманије манастира Годиоч Преосвећени Епископ Жички Г. Јустин написао је некролог мати Исодори коју је лично познавао.
Преосвећени сабрате Теодосије, драге у Христу сестре монахиње свете обитељи Гориочке, часно свештенство, богољубиво монаштво, браћо и сестре.
Постоје тренуци када у човековој души наступа свештена тишина и када биће занеми. Управо то осећам сада када треба да опишем како сам познавао Исидору, најтишу душу коју сам срео у овом прегласном свету. Тешко је речима обухватити сву врлину која је испуњавала то крхко биће и на прави начин описати ону посебну лепоту којом одишу само светитељи. Из разлога што та лепота није од овога света и немогуће је измерити нашим простим, људским мерилима. Нема те речи која може описати подвиг њеног монаштва на распетом Косову од скоро шездесет лета. И не постоји начин да се опише сваки наш сусрет за ових четрдесет година колико сам је познавао, јер сам још као искушеник манастира Црна Река по послушању долазио у манастир Сопоћане. Неће нам пуно рећи о њој ни то да је прошла сва манастирска послушања и то беспоговорно, била у кухињи, за певницом, радила у воденици, знала разне ручне радове; да се трудила и радила упркос тешкој болести и да иако слаба и крхка, није се либила ни најтежих послушања, нити рада са пољопривредним машинама. Немогуће је исказати меру њеног смирења, у које сам се лично, много пута уверио, нити обиље мира које је свуда собом доносила, упркос тешкој болести коју је без роптања трпељиво носила. Неће је описати ни то да је све постизала љубављу и да је својим сестрама непрестано саветовала да нипошто не запостављају правило и службу. Премало је рећи и да је чувена игуманија грчког манастира Коропи, мати Јустина, ученица св, аве Јустина, дошла посебно у Србију да би се сусрела са њом, а потом рекла да они у Грчкој немају таквих монахиња. Речи овде не могу да кажу много, јер Исидору је требало срести, чути њен тихи мили глас, доживети тај чудесни мир и спокој и осетити сву молитвену силу њеног бодрог духа. Тај сусрет са њом је увек остављао дубок траг на све богочежњиве прегаоце духа. Отишла је тихо да се још више уподобљава своме Женику коме је истински следовала. Мироносица, исповедница и кротка голубица. Читав земни живот њен био је тајанствено сабирање Божије благодати кроз смирење, беспоговорно послушање, трпљење и надасве тајанствене божанске љубави. Као што је једном свети Порфирије новојављени рекао да када се душе једном у Господу препознају, тај сусрет остаје за вечност, тако наше заједничарење у Господу остаје све док се у своје време сви нађемо у месту мира и радости. Драга Мати, смирено препоручујем себе и своју паству Твојим светим молитвама којима си за живота умилостивила Подвигоположника Христа, да нас све сабере у Царству Своме.
ЕПИСКОП ЖИЧКИ
ЈУСТИН
