Канонски архијереји Православне Цркве у Аргентини писали аргентинском канцелару о прогону Српске Православне Цркве у Црној Гори.
Канонски архијереји Православне Цркве у Аргентини – митрополит Јосиф из Константинопољске Патријаршије, митрополит Јаков из Антиохијске Патријаршије, епископ Јован из Руске Заграничне Цркве и епископ Кирило из Српске Патријаршије (епископ Леонид из Московске Патријаршије још није дошао у Аргентину) – изабрали су овај дан када Црква, по јулијанском календару, прославља празник Иконе Богородице Тројеручице, да доставе канцелару Републике Аргентине Фелипеу Соли писмо које достављамо јавности, којим обавјештавају канцелара о прогону Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране владе те благословене земље:
ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНСКИ ЕПИСКОПИ АРГЕНТИНЕ
Аутономни град Буенос Аирес,
25. јул 2020. - Празник Спомена иконе Богородице Тројеручице
Његова Екселенција Канцелар Републике Аргентине
Инж. Фелипе Сола
Познајте истину и истина ће вас ослободити (Јн. 8, 32).
Ваша Екселенцијо,
Обраћамо вам се са поштовањем, овај пут са потребом да вам скренемо пажњу на бригу нас, православних хришћана, за нашу браћу и сестре у Црној Гори, земљи из које су многи досељеници дошли да се настане у Аргентини. Вјерницима у Црној Гори је повријеђена њихова слобода вјероисповијести након што је Скупштина те земље у децембру 2019. године усвојила контроверзни закон који се цинично назива „Закон о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница“.
Проблем овог закона лежи у начину на који је он сачињен, а то је једнострани начин који држави даје неуставно право да вјерске објекте саграђене прије 1918. године (светишта предака, манастире и храмове вјероисповиједања Саборног /=Католичанског/, Апостолског, Православног) сматра својим власништвом.
У Црној Гори 75% становништва припада Српској Православној Цркви, чија је Митрополија црногорска више од 800 година присутна у Црној Гори и стара се о духовном развоју међу Црногорцима. Њезино вјековно дјело огледа се у изградњи стотина манастира и храмова, који су били, и остају до данас, духовни и културни центар за већину Црногораца.
Бојимо се да се у том закону примјећује његова крајња сврха, која није слобода вјероисповијести, како му име каже, већ незаконито присвајање имовине Православне Цркве.
Према Венецијанској комисији, као и по мишљењу угледних стручњака за ова питања, овај Закон садржи много дискриминаторних одредби против Српске Православне Цркве у Црној Гори и противи се Повељи Уједињених нација и свим европским конвенцијама посвећеним људским правима и слободама. Православна Црква не захтијева никакве привилегије већ само поштовање права на слободу вјере и имовине.
У Аргентини постоји посебно интересовање за ову тему међу потомцима становништва које је емигрирало из Црне Горе у нашу благословену земљу почетком и средином двадесетог вијека, који су, окупљени у аутономном граду Буенос Аиресу и у градовима провинције Буенос Аирес попут Генерал Мадариаге и Тандила, Венадо Туерту у провинцији Санта Фе и, исто тако, у провинцији Ћако. Имигранти су бјежали од ратова и прогона, али сада њихови потомци виде да се у земљи њихових предака покреће нови прогон, овај пут прикривено, с обзиром на то да постаје очигледно да тренутна Влада Црне Горе наставља са антирелигијском политиком која се примјењивала у ранијим временима.
Српска Православна Црква у Црној Гори организовала је неколико мирних, молитвених окупљања са светим иконама. Одржавани су истовремено у неколико градова, а полазници су достигли око 200.000 вјерника, што је чинило између 30% и 70% становништва у зависности од града. Треба споменути да буквално нису забиљежени никакви инциденти од стране учесникâ.
Из горе наведених разлога смјерно тражимо од Ваше Ексцеленције, као шефа наше земље за спољне односе и вјеру, да покаже солидарност са нашом православном браћом, хришћанима у Црној Гори, против било каквог кршења њихових људских и вјерских права и да, на прикладан начин, позове Владу Црне Горе на дијалог да се ова ситуација ријеши у миру за опште добро.
Молимо се Господу за Црну Гору, тако да тамо превладају помирење и хармонија, а исто тако за аргентински народ и за цијели свијет, тако да нас Он, нашим молитвама, коначно ослободи пандемије која наноси толико духовне и материјалне штете становништву.
Захваљујемо Вашој Екселенцији на издвојеном времену и узимању у обзир ове молбе.
+ Митрополит Јосиф, Васељенска Патријаршија
+ Митрополит Јаков, Антиохијска Патријаршија
+ Епископ Јован, Руска Загранична Црква
+ Епископ Кирило, Српска Патријаршија
Извор: Инфо-служба СПЦ
