На празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије, 30. јула 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
-Сетимо се ријечи Светог апостола Павла да је наше напредовање у вјери узлазак из силе у силу. Тешко је замислити колико је душа Свете великомученице Марине узнапредовала, па је дошла до степена да као млада дјевојка исповједи Христа у тренутку када је то значило спремност да своју главу и живот положи за Христа, беседио је владика Јоаникије.
-У појединим тренуцима првих вјекова хришћанства довољно је било само да неко каже да је хришћанин и да се не тражи више никакво сагрешење или кривица, него је то свеобухватна кривица пред законом и био је одмах осуђен на мучење и смрт, уколико се не одрекне. Када је Света Марина исповједала Христа пред мучитељима оног времена, она је, наравно, била потпуно свјесна тога. Дакле, већ ту видимо једно савршенство вјере, али то није довољно, ппореучио је епископ Јоаникије.
-Када је почело мучење, у једном тренутку се јавио ђаво по Божјем допуштењу. То значи да и онима који су савршене вјере ђаво може, кроз нашу људску слабост, да приступи. И не само то, него је својим зубима био ухватио њену главу, како пише у њеном житију, али, она, будући испуњена вјером само се прекрстила и сво демонско искушење од ње је отпало. Именом Господњим је отјерала од себе ђавола и сву његову демонску силу и обасјала је Божја свјетлост, тек је тада њена вјера постала савршена, колико то код људи може бити савршено, рекао је Владика и додао:
-Пострадала је подобно Светом Георгију и Светом Димитрију и зато се назива великомученицом. Наш народ је веома поштује и зове је Огњеном Маријом. Да ли зато што у ово љетње вријеме није згодно ништа на њен празник радити са ватром због пожара, може бити да има и тога, али, прије ће бити то да је њу наш народ, да су њу сви хришћански народи препознали као дјевицу Христову, испуњену огњеном вјером. Њена вјера има силу Духа Светог, то је Божји огањ који спаљује све оно што је нечисто, а просвјетљује оно што је здраво и божанско у човјеку. Треба да се угледамо на велике свједоке Христове, на Свете апостоле, Свете мученике, преподобне, све оне који су, на разне начине, Богу угодили. Посебно да се угледамо на Свету великомученицу Марину, на њену чистоту, на њену благост, њену храброст, њену вјеру и спремност да за Христа живи и своју главу положи. То је испуњење јевађелске заповјести, онај ко је спреман живот свој да положи, душу да жртвује за Христа, он ће добити живот вјечни. Сав овоземаљски живот кроз таква дјела се осмишљава и задобија се вјечна заједница са Христом Господом распетим и васкрслим нашим Спаситељем.
