”Одрећи се богатства није одрећи се новаца, одрећи се свога имања и тога, него одрећи се самога себе. Одрећи се своје природе, преобразити своју природу, примити Христа да би се Христос уселио у нас и да би преобразио наше биће, да гледамо другим очима, да гледамо очима Новога Завета, да гледамо очима Светога Јеванђеља” - рекао је Епископ Херувим.
У недељу, дана 30. августа 2020. године, када Црква слави свете мученике Мирона и Патрокла, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу.
Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Немања Клајић, први парох даљски и ђакони Војислав Николић и Предраг Јелић.
Беседа Епископа Херувима:
-У име Оца, Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, поштовани начелниче Ердутске општине са нашим народом нек нам је свима наздравље овај данашњи дан, недељни дан, дан молитве Господње. У недељни дан Бог даје милост роду људском. Видимо колика је љубав Божија, колика је милост Божија без обзира на сву грешност и палост људске природе. Осетимо то сваки пут кад смо на светим Службама Божијим.
Бог би могао нама, драга браћо и сестре, судити много пута, много чешће, скоро сваке секунде и свакога тренутка. Нисмо савршени људи, нисмо људи без греха. Можемо слободно рећи да сми огрезли у греху, али желимо да ходимо путем покајања и да у томе ходу задобијамо врлине за живот вечни. То је оно што је суштина духовног живота, то је она суштина када желимо да се обучемо у новозаветне хаљине, новозаветне хаљине јеванђелских добара која нам се дају. Често пута постављамо себе за судије, могу слободно рећи ја први, судим овако или онако, али тај суд добија димензију старозаветнога човека. Као људи који живимо у новозаветном Откровењу, новозаветном сазиву овога Домостроја спасења, где се суштина односа мења. Ту се суштина односа мења и све постаје благословено и дешава се у љубави. Нови Завет нам доноси љубав, доноси нам суштину и чврстину вере.
Стари Завет је био завет око за око, зуб за зуб. А то је ”што ти мени учиниш ја ћу учинити теби”. Доласком Господа нашега Исуса Христа и Новозаветнога Откровења, тај однос, тај закон се губи. Он се истапа, нестаје, а на прво место долази новозаветни закон, јеванђелски закон љубави који нас увек непрестано треба изграђивати да бисмо скинули са себе старога човека. Требамо да се обучемо у новога човека, у новозаветнога човека који ће водити у овоме свету утврђен у вери, благословен у љубави Божијој, да би сваким својим дахом, умом, мишљу могао да пева Господу.
Хвалити Господа и певати Господу можемо само ако осетимо да смо пали људи, ако смо људи који се кајемо и у срцу изливамо сузе за своје грехове. Изливамо сузе за брата свога што смо га можда својим гестовима, својим мислима, својим речима можда увредили. То је онда та суштина и то је онда јеванђелски начин живота. Нисмо ми судије овде на земљи да знамо ко ће се спасити и ко је какав човек. Нама је дато да носимо крст који нам је дат, да се у оквиру тог свог делања овде у свету максимално трудимо, колико је то у нашој моћи. Оно што није у нашој моћи Бог ће нам доградити, Бог ће дати снаге да се у свему истраје. То су показали дивни светитељи који су се подвизавали у љубави, у непрестаном бдењу и непрестаној молитви, у непрестаноме посту. Сузбијали су тако своју природу, сузбијали су своју телесност да не би никога увредили.
У старечнику једнога аве Амвросија се говори и каже да кад увреди једнога човека по десет дана непрестано се моли, непрестано моли опроштај од Бога за то што је учинио. Замислите онда колико је тај човек велики пред Господом, колика је његова молитва велика и колико се душа његова распиње за Христа. Тако смо и ми, драга браћо и сестре, могли чути кроз данашње Свето Јеванђеље. Можемо вршити све заповести, можемо се трудити, можемо све чинити, али ако љубави немамо и ако не живимо са Христом и не одрекнемо се богатства, ништа нам не вреди. Одрећи се богатства није одрећи се новаца, одрећи се свога имања и тога, него одрећи се самога себе.
Одрећи се своје природе, преобразити своју природу, примити Христа да би се Христос уселио у нас и да би преобразио наше биће, да гледамо другим очима, да гледамо очима Новога Завета, да гледамо очима Светога Јеванђеља. Требамо да гледамо очима вере у Христа, Онога који је ради нас људи дошао и спасао целокупно човечанство, отворио нам овај благословени дар Литургије да можемо да учествујемо у њој, то су двери Царства Небескога драга браћо и сестре. Те двери су данас отворене и пред нама су.
Морамо да осетимо тај благословени загрљај Божији, али како ћемо осетити? Једино ако се преображавамо, ако се молимо Господу, долазимо на службу Божију, причешћујемо се. То су благословени дарови за живот вечни, за опроштај грехова да би на крају овога света и века и ми били управо са десне стране и дочекали радост Другог Христовог доласка јер је то оно што нас у овој стварности, историјској стварности, једино може надахњивати и може нам давати снагу да истрајемо у овоме времену и овоме веку у којем живимо. Уколико не живимо на такав начин, живот нам постаје један кошмар, један хаос у којем не можемо да пронађемо свој прави пут и прави смисао.
Уколико имамо вере, уколико имамо наде и уколико то све оградимо великом љубављу схватићемо да је суштина живота управу Богу, у преображеном начину живота. Када живимо духовним начином живота завлада мир, љубав и слога. То је оно што треба красити наш живот и оно што требамо као хришћани да поштујемо. То је подвиг живота, подвиг спасења. Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у Саборноме храму у Даљу. Нека нас Господ благослови, нека нам да снаге, нека нам да речи утехе. Господ нам увек то и даје, даје нам могућност да увек можемо бити у заједници са Њим кроз свету Литургију и свету службу Божију.
Нек је балгословен данашњи дан и нек сте сви благословени, заједно са вашом фамилијом, породицом и свим вашим пријатељима од сада и кроз сву вечност. Амин!
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
