У Епархији врањској je 25 и 26. септембра 2020. Године одржан дводневни Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“.
Том приликом изложено је укупно 28 реферата којима су у тематским целинама у две сесије првог дана, и једној сесији другог дана скупа, обрађена и представљена разноврсна питања из историје, историје уметности, богословља, историје књижевности и других друштвено-хуманистичких наука. Велико духовно наслеђе, уткано у идентите јужне Србије, Старе Србије и Српске православне цркве у целини које се готово један миленијум свијало око молитвеног поштовања светог оца Прохора Пчињског, разматрали су научници из Србије, региона и иностранства.
Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу“ је плод једногодишњег рада Организационог одбора и Програмског савета који су конституисани као организациона тела на дан Преподобног Прохора Пчињског у његовом манастиру 1. новембра 2019. године под молитвеним покровитељством и са благословом епископа врањског г. Пахомија. Од новембра 2019. године, када су одржане прве седнице Организационог обора и Програмског савета скупа, до јуна 2020. године када је одржана последња седница Програмског савета, одређен је број учесника Међународног скупа, и прецизиране теме излагача и тематске сесије. Његово Преосвештенство епископ врањски Господин Пахомије очински је подржавао одлуке оба одбора. Као коорганизатори Међународног скупа, велики допринос његовој припреми и одржавању, дали су Филозофски факултет Универзитета у Београду, Философски и Педагошки факултет Универзитета у Нишу и центар за црквене студије у Нишу.
Први дан научног скупа започео је у манастиру Св. Оца Прохора Пчињског 25. септембра архијерејском литургијом коју је служио епископ врањски г. Пахомија под духовним окриљем „Светог Старца“, како пчињског подвижника XI века називају у српском народу Пчиње и околних области. У наставку су одржана три пленарна предавања и две сесије на којима је изложено укупно 22 реферата који су сагледавали разнолика питања из историје, културе и традиције везане за манастир Преподобног Прохора у хронолошком распону од XI до XXI века.
Другог дана Међународног скупа, рад се наставио под сводовима Свеправославног центра „Преподобни Јустин Врањски и Ћелијски“ у Врању, путем видео линка где су се укључили они сарадници из иностранства који услед околности изазваних актуелном глобалном епидемијом нису били у могућности да физички присуствују конференцији.
Учесници научног скупа су преиспитали стара сазнања о времену живота и рада Св. Оца Прохора Пчињског, о настанку његовог култа, о ктиторима манастира - ромејском цару Роману IV Диогену и српском краљу Стефану Милутину, о значају обнове манастира у XIV веку у светлу процвата исихазма на Балкану, о заступљености Прохоровог поштовања и помена у култури, затим у цивилизацијским остварењима: црквеној химнографији, ликовним уметностима, књижевности, како у усменој народној, тако и писаној уметничкој традицији Узето у целини реферати су приказали значај манастира Св. Прохора Пчињског у животу Старе Србије, схваћене у историјском смислу као етнографски и географски јединствене области која је обухватала централно-балканске просторе и била јужна предстража државе светих Немањића чинећи јужну канонско-правну територију Пећке Патријаршије (1557–1766). На научној конференцији презентовани су радови који су осветлили питања из новијег доба духовног утицаја и значаја манастира, од времена борбе за ослобођење од турске власти, па све до улоге савремених духовника попут игумана Пајсија Танасијевића, који су својим животом и делима допринели да манастир буде и остане достојан представник старог духовног наслеђа и аскетског искуства свете Православне Цркве.
Међународни научни скуп "Преподобни Прохор Пчињски - 950 година у српском народу" није само овековечио историју и културно и духовно предање ове вековне светиње српског народа, већ је на практичан начин, кроз међународну сарадњу научника најважнијих друштвено-хуманистичких дисциплина показао и демонстрирао потребу повезивања и интердисциплинарне сарадње, чиме се на најбољи начин могу дати нови научни резултати и продубити наша сазнања о сложеним историјским и културним процесима који се вековима одвијају на простору Балкана и Србије. Оваква сарадња свих битних установа српског народа: Српске православне цркве, Београдског и Нишког универзитета, уз подршку локалних државних институција, даје висок пример преко потребне сарадње крунисане конкретним друштвено корисним резултатима.
У току 2021. године, резултати Међународног научног скупа "Преподобни Прохор Пчињски - 950 година у српском народу" биће публиковани у зборнику са научног скупа, чиме ће научни резултати презентовани на самом скупу бити доступни и широј друштвеној и научној јавности не само у Србији већ и у региону.
Др Радован Пилиповић,
директор Архива Српске Православне Цркве
Проф. др Драгољуб Марјановић,
секретар Програмског савета
Извор: Епархија врањска
