Ниједано ословљавање у Цркви не уздиже се до висине и лепоте ословљавања као „Оче“. 30. септембар је сваке године посвећен Оцу свих отаца у Румунској Православној Цркви: патријарху Данилу, који је на патријарашком прeстолу пуних 13 година.
Прошао је све степене јерархије да би пре 13 година био изабран за Оца плироме Румунске Православне Цркве.
Међу дивним плодовима Патријарховог рада за ових 13 година предњачи изградња и обнова богослужбених места паралелно са изванредном човекољубивом делатношћу Цркве. Национална Саборна црква у Букурешту крунише изградњу цркава, а 815 институција и социјалних служби преточио је у човекољубље. Румунска Црква је од 2007.г. до данас уложила преко 210 милиона евра на пољу социјалног старања.
За време његовог патријарховања сабору светих је прибројано 33 Румуна, основане су четири нове епархије у дијаспори, успостављен је Медијски центар „Базилика“ и др.
Треба посебно имати на уму да је Црква била запостављена током комунистичког периода, а сада је ово нормално: повезивања Божанске литургије са човекољубљем.
„Верници су благо наше Цркве“, рекао је патријарх Данило после устоличења. Њима је посветио сав свој рад и труд.
Настављајући дело својих претходника, патријарх Данило има развијен слух просвећивање и катихизизацију младих људи. Репрезентативни у овом смислу су пројекти „Христос у разговору са децом“ и „Изаберите школу!“
Овом поглављу се могу додати иницијативе за изучавање Верске наставе у школи и оне у вези са организацијом високошколског и универзитетског православног богословског образовања.
Такође, током пандемије Црква је донирала преко четири хиљаде таблета и других електронских уређаја ђацима и професорима.
Права слика деловања Цркве може се видети у најновијем извештају представљеном на годишњем састанку Националног црквеног савета.
Родитељи патријарха Данила
Патријарх Румунске Православне Цркве пореклом је из села Добрешти, Тамишки округ. Био је треће дете у породици учитељице Алекија и Стеле Чоботе, рођен је 22. јула 1951. године.
„Кад смо били мали, учили су нас да радимо, али имали смо и радости од плодова свога рада“, сећа се Патријарх. „Од мајке смо примили живу веру која се манифестовала молитвом и постом, одласком у цркву, и још од детињства нарочито нас је учила да одлазимо у манастир, на празничне светковине, на поклоничка путовања, ма како да је то било тешко време." Патријарх је одрастао у комунистичко доба када је био забрањен приватан рад сељака, а религија у другом плану.
„У то време очување вере и љубави према обичајима наслеђеним од бабе и деде, од предака, био је велики дар. Због тога се сећамо својих родитеља с великом захвалношћу, с поштовањем, и увек подсећамо наше школе да подстичу захвалност родитељима који су нас родили, одгајили и помогли нам да се умно и духовно изградимо“.
„Ова сећања из детињства често су била мотор, катализатор, извор надахнућа за каснија дела“, напоменуо би Патријарх.
Извор: Инфо-служба СПЦ
.jpg)
