Ко ће сада бити крив за све и све кривње понијети које наш су гријех?! Од кога сада ћемо чути Истину о себи, и ви, цареви горди и ви, просјаци силни, од кога?! Ко имаће скопости да нам је рече и по цијену да Га више неће бити?! Ко ће нас више подсјетити шта били смо и у шта смо се преметнули?! Ко сада биће крив што на прави Пут не хоћемо стати, но кривдом вазда се правдамо?! Како сада прећи ћемо преко себе када утихну Једина Уста која препознавала су и боб и попа, па могла су рећи и бобу боб и попу поп?!
Кајемо ли се што разбијали смо Огледало, што гонили смо дијамантске кристале којима нас је гледао?! Хоћемо ли већ сада мирно заспати, мирно ко да смо Олтаре Небу подигли, а не побили браћу и покрали звона?! Народ без Владике Амфилохија је народ и без Памћења, и без Савјести, и без Визије!!!! Звучи као парола у вријеме туге, знам!!! Али као што се Његов друштвени значај оголио сасвим егзактно, до кости, тек пред Његов земни одлазак, тако ће и Његов земни одлазак, оголити нашу дезорјентисаност, незрелост и нашу вјечну адолесценцију, нашу помрчину!!!
Нема човјека да не гријеши и пут човјеков није прав! Али оно што видјели смо као Његов гријех, показује се и показаће се као наша слабовидост и оно што смо заступали као нашу памет, врлину и елоквентност, показало се и показаће се као наше представе у магновењу. Представе оних који заборављају на Крај!!! Судећи Њему и о Њему, судили смо Пустињаку Цетињскоме, девственоме бескућнику чији Дом је Небо и сестре су му Птице!!! Олује су му крјепост и кише мана!!! Судили смо Ономе који на Ловћену је стајао и када смо око Ловћена страже чинили да се не испење, и говорио нам шта нам се пропрема! А приправљао пут Другоме Доласку, да не дочекамо и овога пута Господа са покличем варвара и пагана, но: Дочекасмо ли Те, Чекање и Једина Надо и Уздање Наше!!!
Потјерасмо ли Га са Очевине му и прогласисмо ли Га узурпатором у Њиви Његовој?! Дизасмо ли синове на Оца, не би ли заштитили своје ситне интересе?! Припријетисмо ли Јагњету, онда када само још од Јагњета смо се бојали?!
Оде, одлетје Сирак Тужни без игдје икога, код Свога Јединога Оца Непролазнога! Оде! Поломисмо Огледало наше! Огледало Српско и Свеславјнско пред Господом!!!
Булатовић И. Богић
.jpg)
