Ка свом Господу је јуче рано јутро одишао наш Авва и учитељ, црногоpски митрополит владика Амфилохије.
Искрено је волео нашу помесну Црквy и особито нашу епархију, коју је два пута посетио, кде су га благодарећи духовној светлости његовог срца заволели свештеници и верни народ. Помагао је нама молитвом и практички у тешким тренутцима, кад су нас остали напустили, борио се за чешку и словачку цркву као лав. Са великом радошћу је примао ходочаснике из Словачке. Немогу да опишем благодарност Господу за то, да сам често могао да се налазим у његовој близини, да служим са њим, да га слушам, да се учим од њега. Сећамо се прошлогодишње прославе празника св. Јована Милостивог у Кошицима и посвећења темељног камена манастира у Бењатини. Авва је прилетео сам, уморан и потресан ситуацијом у Црној Гори, кде су неки покушавали да гоне Цркву. Мали, стари човек са пламеном у очима и кофером пуним поклона и нешто мало личним стварима. Рекао ми је: “Ајде владико Георгије, да си ми жив и здрав, и сви ваши. Код нас је сада лоше, не бих требао да путујем, але обећао сам, па сам овде.” Хвала Богу на таквом сведочанству љубави. Ми сад требамо да његов благослов остваримо.
Ка Господу је отишао витез духа, предањски херој и одушевљени православни архијереј старе школе. Најдражи Владико и оче, много нам ћете недостајати. Хвала Вам на сведочењу Христа Богочовека Распетога и Васкрслога. Био сте за нас живећим Јеванђељем. Нека Вам Господ дарује мир. Молите се за нас код Божијег престола. Са дубоком благодарношћу Ваш Георгије, архијепископ михајловско-кошички са целом епархијом и осталом Вашом духовном децом из Словачке.
