Type Here to Get Search Results !

Навршило се 37 година од престављења протојереја Александра Шмемана


У недељу 13. децембра 2020. лета Господњег навршило се је 37. година од престављења протопрезвитера Александра Шмемана, декана Православне  богословске  академије Светог Владимира и једног од водећих православних богослова  20. века.

Вашој пажњи препоручујемо текст: 

Катихета Бранислав Илић: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења


Прота Александар је рођен у Естонији 1921. године у породици руских емиграната. Младост је провео у Француској, где је завршио средњу школу и стекао универзитетску диплому. Такође је завршио богословске  студије на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу, који је у то време био средиште руске православне науке после  1917. године.

Рукоположен за свештеника 1946. године, предавао  је Историју Цркве у Институту Светог Сергија све до 1951. године, када је позван да предаје на Академији Светог Владимира, тада у Њујорку. Убрзо је био препознат као водећи стручњак православног литургијског богословља, који улитургијском предању Цркве види главни знак и израз хришћанске вере.

Отац Александар је 5. јула 1959. г. одбранио докторат на Институту Св. Сергија на тему „Црквени устав: Покушај увода у литургијско  богословље“.  Добио је звање почасног  доктора наука на: Butler University, General Theological Seminary, Lafayette College, Iona College и Holy Cross Greek Orthodox School of Theology (Грчка православна  богословска школа Часног Крста).

Осим наставе на Светом Владимиру, отац Александар је изводио наставу на Колумбијском универзитету, Универзитету у Њујорку, и другим високим школама (Union Seminary, and General Theological Seminary), и био је драг гостујући предавач на многим универзитетима широм света. Такође је био активан као представник Православне Цркве у екуменском покрету, као и у Омладинском одељењу и у Комисији за веру и устројство при  Светском савету Цркава.

За декана Академије Светог Владимира изабран је 1962. године, и на том положају је остао до свог упокојења, а та висока школа је образовала генерације православних свештеника. Током његове службе Академија је стекла  високи углед као центар православних богословскихстудија.

Отац Александар је био активан у оснивању Православне Цркве у Америци као аутокефалне  Цркве 1970. године, када је некадашња „Митрополија“ постала званично независна од Руске Православне Цркве.

Био је  веома забринут за судбину верника у Совјетском Савезу. Током 30 година његове проповеди су емитоване на руском језику на „Радију слобода“ и чуле су се широм Совјетског Савеза и другде. Алекандар Солжењицин, док је живео у Совјетском Савезу, био је један од његових слушалаца и остао је његов пријатељ после емигрирања на Запад.

Преко десетак његових књига објављено је на више језика. Међу њима су Увод у литургичко богословље, За живот света, Православље...,  а објавио је и  много чланака и студија.

Његова класична књига „За живот света“ преведена је на многе језике (и на српски) и остаје једно од најпопуларнијих дела о хришћанском учењу за широку јавност.