Да бисмо очували своје јединство, треба да негујемо у себи послушност према Цркви, према њеним епископима. Слушајући Цркву, послушни смо Самоме Христу. Христос жели да постанемо једно стадо, са једним Пастиром (Јн 10, 16). Треба да саосећамо са Црквом. Да је веома много волимо. Не прихватајмо осуђивања на рачун њених представника. Дух којем сам се научио на Светој Гори био је православан, дубок, свет, ћутљив, без свађа, без препирки, без осуђивања. Не верујмо онима који оптужују свештена лица. Чак и кад сопственим очима угледамо нешто негативно, неки саблажњив поступак неког од свештених лица, немојмо у то поверовати, нити размишљајмо о томе, нити дозвољавајмо себи да то преносимо другима.
Исто важи кад је реч о обичним верницима Цркве и било ком човеку. Сви смо ми Црква. Они који оптужују Цркву због погрешака њених представника, тобоже у циљу да помогну и исправе, чине велику грешку. Они не воле Цркву, а, наравно, ни Христа. Цркву волимо тада када уз нашу молитву грлимо сваког њеног члана и чинимо оно што је чинио Христос. другим речима, када се жртвујемо, бдимо и, попут Њега, Господа нашега, чинимо све; а “Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући, не прећаше“ (1 Пт 2, 23).
Обраћајмо пажњу и на своје дужности. треба да живимо светим Тајнама, особито Тајном светога причешћа. У томе се састоји Православље. Христос дарује себе Цркви кроз свете Тајне, а поглавито кроз свето Причешће.
Свети Порфирије Кавсокаливит
(Извод из Живот и поуке Светог Порфирија Кавсокаливита, 204-205)
.png)
