Питање духовнику:
Купио сам књигу у једном манастиру,књига се зове НЕ ЉУБИТЕ СВЕТА НИ ШТО ЈЕ У СВЕТУ, у тој књизи пише да данашње жене хуле на Бога пошто фарбају косу, лакирају нокте, дотерују се и још много тога па самим тим испада да су незадовољне како их је Бог створио па се морају улепшавати. А о провокативној одећи којом саблажњавају не треба ни трошити речи. Мало која жена данас има природну косу, чак и Црквене жене и жене од Свештеника углавном су офарбане а те фарбе још су штетне по здравље. Сам Апостол Павле каже да жене не треба да се украшавају. Мишљења о овоме данас су подељена. Да ли озбиљна духовна жена заиста мора да се украшава и фарба косу? Хвала и свако добро у Господу...?
Одговор духовника:
Стицајем околности та књига ми је долазила до руку. Препуна је разних људских мишљења исказаних као да се ради о догматима Цркве. Међутим то су ипак само мишљења разних људи. Нашао сам у тој књизи неколико тврдњи за које сам тврдо уверен да су погрешне. Књигу је приредио “Деда Радисав”. У наведеној литератури се позива на многе трач сајтове, часописе који не пропуштају прилику да нападну Цркву по сваком могућем питању. То ми је било довољно да књигу оставим на страну и да препоручим сваком ко ме о тој књизи пита да је најбоље да ту књигу и све што у њој пише што пре заборави.
Од отворене лажи много је опаснија лаж помешеана са истином. У тој књизи се можда могу наћи и неке ваљане поуке и савети. Управо због те мешавине погрешних савета и добрих савета лежи највећа опасност. Стога је најбоље да ту књигу сасвим заборавиш.
Ако у тој књизи пише да жене које се фарбају хуле на Бога јер испада да су незадовољне како их је Бог створио; то је очигледан пример како аутор или приређивач књиге даје себи за право да суди у име Божије и то на основу свог предубеђења да се жена не може фарбати ни из каквог другог разлога до једино из незадовољства Богом и Његовим даровима. Наравно, незахвалност за дарове које смо добили од Бога и незадовољство тим даровима јесте грех, али то ни изблиза не значи да се свака жена фарба имајући у виду баш такав разлог. Шта ако жена фарба своју косу желећи да себе учини лепшом и привлачнијом за мушкарце, желећи да на тај начин што пре ступи у брак како би испуњавала Божију заповест о рађању деце? Зар би и та жена хулила на Бога?
Бог нас је створио и обдарио одређеним даровима, дарујући свакоме по свом нахођењу. Из јеванђелске приче о талантима коју је Христос испричао народу, сазнајемо да Бог даје различите дарове различитим слугама свакоме према његовој моћи, колико ко може примити и умножити. Затим је од својих слугу очекивао да му врате не само оне дарове које су примили од њега, него је очекивао да их врате са добитком. Слуга који је вратио господару таланат онакав какав је и добио, био је строго прекорен речима: “Зли и лењи слуго”. Дакле, ми смо позвани да дарове не само чувамо, него да их користимо и да их умножавамо. Стога нека умукну сви они који би у умножавању Божијег дара телесне лепоте желе да виде хулу на Бога и незадовољство Божијим даром. Такво схватање је погрешно. Нека се такви људе замисле над собом и својом судбином. Једног дана ће и сами изаћи пред лице Божије и судиће им се онаквим судом каквим су судили друге. Шта ће казати Богу тај “деда Радисав” ако га Бог упита зашто је секао своје нокте, зар није био задовољан даром који је од Бога добио? Зашто је себи бирао лепо одело кад је ишао на састанак са својом одабраницом? Или ће можда да се дрзне да каже да није то чинио? Бог зна. У сваком случају, ма колико да је “деда Радисав” имао добре намере желећи да младе жене поучи како није спољашњи изглед оно што је главно за спасење, промашио је јер је брзоплето узео на себе улогу Божијег адвоката и тумача. Иако улепшавање тела није оно главно, потпуно је погрешно окарактерисати га као хулу на Бога.
У житију преподобне Пелагије, описан је сусрет светог Нона и у целој Антиохији чувене блуднице. Епископ Нон је био потресен њеном појавом те је осталим окупљеним епископима рекао: “Ваистину ја се многоме научих од ње; јер ће ову жену Господ поставити на суду Свом и њоме осудити нас. Шта мислите, колико је времена та жена провела у својој спаваоници мијући се, облачећи се, на разне начине улепшавајући себе, у огледало погледајући, и сву мисао своју и старање улажући у то, да се у очима својих времених поклоника покаже лепша од свију? A ми, имајући на небесима Бесмртног Женика, кога Анђели желе гледати: не старамо се да украсимо јадну душу нашу, која је сва прљава, нага и срамна; не трудимо се да је омијемо сузама покајања и обучемо у лепоту врлина, еда би се за очи Божје показала пријатна, и не била посрамљена и одбачена у време Јагњетове свадбе”. То што је није осудио попут осталих, учинило је да се Пелагија брзо покаје за свој грешан живот и остатак живота проведе у подвизима и задобије светост. Како ти се чини, да ли би је “деда Радисав” подстакао на покајање својим крутим ставовима? Ако се треба угледати на Пелагију која је свој живот променила и престала да се дотерује и шминка, свакако се треба угледати и на светог Нона који је није осуђивао ни када се шминкала и дотеривала.
На крају твоје поруке поставио си питање: “Да ли озбиљна духовна жена заиста мора да се украшава и фарба косу?” Ако дакле питаш да ли жена мора, онда је одговор свакако да не мора. Но, ако питаш да ли је забрањено да се украшава и фарба косу, онда бих ти рекао да то није забрањено. Ако питаш да ли је грешно? Одговор је да то зависи од њених унутрашњих мотива са којима то чини. Ако су мотиви исправни и дело је исправно, ако су мотиви грешни онда је и дело грешно. Нека дакле свака жена исписта своју савест и увери се да је на такво дело не подстичу неки грешни мотиви и онда јој неће бити грех.
Извор: Телевизија Храм
