Нови, 289. број образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске посвећен је блаженопочившем архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском г. Иринеју (Гавриловићу), који се упокојио 20. новембра 2020. године у Војној болници „Kарабурма“ у Београду.
Кроз ретроспекцију најважнијих догађаја који су се издешавали од његовог устоличења у Пећкој патријарашији 2010. године, кроз интервјуе с њим и његове најупечатљивије бесједе и изјаве освијетљен је његов благи лик, његово име које значи смирен, и његова борба за свето православље и Српску православну цркву. Обраћао се вјерним чедима учећи их и апелујући: „Окупљајте се око Цркве као око мајке“, „Дужни смо да постанемо Црква Бога живога“, „Да ријеч Господња буде наш живот“, „Израстите у добре људе, да послужите Богу и своме народу“, „Абортус је један од најтежих грехова, то је убиство“ , „Не одржати «параду срама»“, „Зло се лијечи добротом и љубављу“…
Нарочито су упадљиве његове бесједе које се тичу опстанка Косова, као приступна бесједа с устоличења „Пећки трон био је и остао душа душе српског народа“, и изјаве о Косову „Ту смо и ту остајемо докле постојимо“.
Објављена су неколика интервју. Међу њима божићни интервју из 2018, затим одломци из разговора са протојерејем-ставрофором Стојадином Павловићем поводом десетогодишњице патријарашке службе блаженопочившег патријарха Иринеја под називом „Иринеј – нека буде“.
Патријарх је позивао свој народ на слогу, упућиво на љубав, на очување насљеђа „Заштитимо српску и свјетску духовну и културну баштину“, као што је 2011. поводом пописа становништва позвао народ „Изјасните се слободно и без страха“, као што је на годишњој скупштини Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке 2013. упутио апел „На првом мјесту – брига о ближњем“, као што je савјетовао мајке да не чине абортусе јер „Живот je највећи дар”, као што је поучавао са парастоса пострадалима у „Олуји“ „Зло и злоба никоме добра нису донијели“, него „Дужни смо и позвани да поново будемо браћа“, како рече на једном сусрету у римокатоличкој цркви Свете Стошије.
У деценији његовог столовања, о којој пише др Дарко Танасковић, Српску цркву задесила су многа искушења, али је била и учесник крупних догађаја васељенског православља. Нова Светигора ће вас подсјетити на мирну посјету Васељенској патријаршији 2011, на посјету патријарха јерусалимског Теофила Трећег Београду 2016, на братски сусрет патријараха руског и српског у Москви 2016, на стотину година од обнове Московске патријаршије 2017, на посјету патријарха антиохијског и свега Истока Јована Десетог Српској цркви 2018, на одлазак патријарха Иринеја са посланством СПЦ у Јордан фебруара 2020, на мирну посјету Антиохијској патријаршији 2019. године. Подсјетиће вас на јубилеј Миланског едикта у Сремској Митровици 2013, на „Дан од историјског значаја“ кад су у Београд стигли посмртни остаци краља Петра II, на „Дан који се вјековима чекао у Скадру“ 2014. године, када је први пут у историји један српски патријарх посјетио српски народ у Скадру, подјстиће вас на стогодишњицу Колубарске битке, на посјету патријарха Иринеја Хиландару 2016, на обнову здања Призренске богословије, на обиљежавање стогодишњица Великог рата, на молитвено сјећање на Јасеновачке новомученике на дан пробоја јасеновачких логораша, 22. априла 2014, на обиљежавање четири вијека богословије при манастиру Крка, на шест вјекова манастира Манасије, на обиљежавање осам вјекова аутокефалије Српске православне цркве, на сусрет патријарха Иринеја са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином у Београду, на 25-годишњицу обиљежавања постанка Републике Српске…
Светигора се присјећа посјета Његове светости патријарха Иринеја Црној Гори – Епархији будимљанско-никшићкој 2011, Митрополији црногорско-приморској 2013. поводом освећења Саборног храма Васкрсења Христовог и његове бесједе коју је тада изговорио „Подгорички храм – понос хришћанског свијета“, његовог доласка 2014. поводом великог јубилеја – 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог, његове посјете поводом хиротонија епископа диоклијског Кирила 2016. и брата му епископа Методија двије године касније. Наравно, ту је и његова посљедња посјета поводом упокојења митрополита црногорско-приморског Амфилохија и бесједа на опијелу „Митрополит Амфилохије – човјек дубоке вјере и велике љубави“.
У интервјуима је патријарх поручивао и упозоравао: „Будимо јединствени“, „Када бисмо издали архиђакона Стефана, издали бисмо и себе“, „Цркви горе него под Османлијама, Србима горе него у НДХ“, „Проблем наталитета и одлазак младих – највећи српски проблем“, „Сачували смо вјеру, језик, културу и државу“.
Прочитаћете о патријарховом духовном старању о војсци, вјерској настави у систему образовања, његовом позиву за престанак терора над Црквом и народом у Црној Гори. Публикован је патријархов одговор на писмо Његовог високопреосвештенства г. Стефана, архиепископа охридског у расколу, затим предавање „O дјелу Михаjла Пупина“, као и „Последњи поздрав патријарху“ који му је римама упутио пјесник Славко Перошевић.
На првим страницама Светигоре објављене су божићне поруке Светог архијерејског Синода Српске православне цркве и епископа будимљанског-никшићког Јоаникија, администратора Митрополије црногорско-приморске. Оне позивају се на мир. А наш патријарх Иринеј је, како му и име говори, био оличење мира. У поруци стоји: „Позивом на мир започињемо и служење свете Литургије. А мир је (…) стање срца и душе. Јеванђелски, Христов мир, како су то многи посведочили, препознали смо у животу и делима блажене успомене новопрестављеног првојерарха наше Цркве, патријарха Иринеја, као и у животима двојице врлих јерараха наше Цркве, митрополита Амфилохија и владике Милутина, који су се преселили у Царство небеско. У свести људи и у памћењу Цркве они ће остати запамћени као људи мира и добре воље, заправо као они кроз које се у наше дане најбоље пројављивао Христов мир, мир првог и јединог Кнеза мира.“
Марија Живковић
