У уторак 9. фебруара 2021. године, када наша Црква слави празник Преноса моштију светог Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу.
Саслуживали су свештеници и ђакон овог светог храма уз појање ученика крагујевачке Богословије.
Владика је верни народ поучио беседом о миру Божијем, подсетивши окупљене на живот и мудрости светог Јована Злаоустог коме је Црква Христова посветила данашњи дан:
“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, наша помесна Српска црква данас прославља једног од најумнијих људи хришћанске Цркве, једног од учитеља васељене, како се назива, а то је свети Јован Златоусти. Иако ми имамо посебан дан када Црква прославља овог великог угодника Божијега, ми ћемо га опет славити на Света три јерарха заједно са светим Василијем и светим Григоријем, али ето Црква због његовог великог значаја и његове улоге у Цркви и спасавању рода људскога, установила је и овај дан да прославља празник преноса моштију његових из Јерменије из места Комана у Цариград. Овог светитеља није могла никако да подноси царица Евдоксија, мајка цара Теодосија, и она га је скинула са престола и кад је дошло време, промениле се ситуације, његово тело је баш цар Теодосије желео да врати у Цариград. И предање каже, браћо и сестре, да се ковчег са његовим моштима није могао покренути све док сам цар Теодосије није написао писмо светом Златоусту молећи га да опрости његовој мајци. У том писму каже се: “Док си био овде ти си нас штитио, ти нас штитиш и сада, али те молимо да заштитиш град Цариград”. Када су светитеља унели у његову катедралну цркву, кад су га поставили на његов епископски трон, сви у цркви су чули његове речи: "Мир свима". То значи да се вратио мир међу хришћане. А зашто настаје немир код човека? На првом месту зато што се човек удаљи од Бога, удаљи од Цркве, погази своје звање и призвање, све то уноси немир у човека и што је најгоре, човек и даље не види да је у немиру, само зна да му нешто смета, а ни сам не зна шта. Смета му његова тескоба јер је постао тесан зато што је окренуо леђа од Бога и од Цркве. Зато такви људи увек хоће да докажу супротно, да имају мир, спокојство, благостање, али верујући човек може да продре и да види и шта је у другом човеку. Такви људи стално супротно доказују, а свети апостол Павле каже за такве људе: “Није вама тесно у нама, него је вама тесно у срцима вашим”. И то је онај највећи проблем, браћо и сестре, што ми не видимо зашто тескобе у нас улазе и зашто још настаје немир, а немир настаје од греха, браћо и сестре, од непокајаног греха. Све што човек више срља у то своје грешно стање он је све удаљенији од Бога, а све што се више човек удаљава од Бога он постаје хладнији док се не претвори, како кажу свети оци, у ледену стену. А шта може да рађа, шта може да бива са леденом стеном? Ко може да се задржи на леденој стени? Не може нико. Зато човек треба да се труди да му се врати мир, онај мир који је Господ дао свима нама. Човек не може да принесе молитву како треба Богу ако се није измирио са Богом и са самим собом. Такву молитву Бог не прима од нас. Зато треба да се трудимо и да се молимо Богу да нам Бог врати изгубљени мир. Он је нама дао мир и даје нам га стално, само зависи од нас шта ми то подразумевамо под миром. Неко ће мислити да је то моћ, богатство, власт, признање од људи... али то је лажан мир, мир од данас до сутра. Тако да ове речи Јована Златоуста. “Мир вам”, оне и данас одјекују у срцима оних који желе да задобију мир Божији. Да није свети Јован имао мира Божијег у себи, какве је све невоље имао у животу, како су га прогањали и мучили, па дигао би руке што каже наш народ. Не, он и кад су га прогањали славио је Бога, па и кад је умирао он је славио Бога и благодарио Богу, последње речи су му биле: “Слава Богу за све”. Е то је хришћанско, благодарити Богу за све. И благо нама, ако нас прогањају правде ради Божије, али тешко нама ако нас прогоне зато што смо заслужили да будемо прогоњени браћо и сестре. Али, они људи који немају мира они мисле да њих неко прогони због некога и због нечега, а не због дела њихових. Дакле, зато Црква толико поштује овог светитеља и ми прослављајући светог Јована Златоустог ми прослављамо светитеља који је постао обиталиште Духа Светога. Сваки крштен човек је назначен и намењен да буде обиталиште Духа Светога. Ми нарочито кроз исповест и свето причешће задобијамо Духа Светога и тог Духа треба да чувамо, као што чувамо нешто што волимо, и Бога треба да волимо, а кад Богас волимо онда ћемо волети и сваког другог човека, а кад волимо свакога другога и непријатеља и грешника, ми нећемо му учинити зло и нећемо ни помислити зло. Зато стихире посвећене светом Јовану говоре да је он постао обиталиште Духа Светога чија су уста говорила премудрост. Коју премудрост? О вечном животу, браћо и сестре, премудрост о тајнама овог и оног света, о Цркви и светој Литургији. Није ни свети Јован говорио своју мудрост, већ божанску мудрост зато што је своју мудрост потчионио божанској мудрости. А човек који почиње да мудрује он лудује, како каже апостол Павле. Свети Јован је говорио премудрости Божије и срце његово је било испуњено разумом и знањем о вечним непролазним тајнама. Ми светог Јована Златоустог прослављамо због мудрости и подвига и силе речи које су красиле и данас красе овог дивног светитеља Цркве Христове. И зато је он с правом назван Златоусти. Има још једно предање откуд њему тај назив Златоусти. Једна старица пришла му је након његове проповеди и рекла: "О Јоване, златна ли су твоја уста, златне ли су твоје речи, али ко их може разумети". И ми у нашем роду имамо једног таквог златоустог светитеља - Светог Николаја, који је имао тај дар да најмудрије речи преточи у најпростије речи, а да се при том од њих не одузме ни мало мудрости Божије. Свети оци су за речи светог Јована говорили да си као злато вредно за поуку и карање и учење, што у ствари јесте Свето Писмо. Свети Јован Златоусти је живео Светим Писмом, он је живео Јеванђељем. Зато се може поставити питање када је овај светитељ био већи, да ли када је ходао овом земљом или је већи данас када је у Царству Небеском? Мислим да се не може одговорити на ово питање јер је он увек био велики, не собом него Богом. Бог је био у њему, а он је Бога задобио вером и смирењем и трудом и жртвом. Овај светитељ, ако хоћемо да одшкринемо врата о било каквом сазнању, о тајни Бога, тајни човека, просто не можемо без његових поука. Он је и данас актуелан, да тако кажем опростите ми на изразу, тако да његова дела су и данас путоказ за живот у Богу и за живот по Богу. Једна од његових мудрости гласи: "Ако ти се догоди нешто добро, благослови Господа и продужиће ти се то добро. Ако ти се деси нешто лоше, опет благослови Господа и прекратиће се то лоше". Ништа није јаче од Цркве, она је виша од неба и шира од земље. Она никад не стаје, она увек цвета. Црква је стуб и док постоји један човек хришћанин који живи Црквом она неће пасти. Сваки човек, а поготово свештеник је стуб Цркве. Ван Цркве нема спасења. Истина је да у Цркви нису сви спасени нити су у свету сви пропали, али док слушамо Цркву бићемо спасени. Ван Цркве нема спасења. Зато браћо и сестре, молимо се Богу и светом Јовану Златоустом да сачувамо у себи благодат Духа Светога, али да знамо да не можемо сачувати задобијену благодат без труда, без подвига, без молитве, без покајања, без исповести, без вере. И да се молимо светом Јовану да у нама одјекују увек његове речи, које је и Господ пре њега говорио, да у срцу одјекује мир, мир, мир... Где је мир ту је Бог, где нема мира ту нема Бога јер је Бог мир наш. Зато нека нам Господ помогне и молитве светог Јована да се одржимо као народ Божији, да се одржимо као деца Божија. Бог вас благословио”.
Извор: Епархија шумадијска
