У светлости Христовог Васкрсења, другог дана најрадоснијег хришћанског празника, у манастиру Лелић је прослављен Свети Николај Српски.
Повезан садржај:
Свети Николај охридски и жички – савремени сведок Васкрслог Христа (ВИДЕО)
Отац Георгије, игуман светиње, потрудио се и ове године да са братством дочека више стотина поклоника и добронамерника који су из разних крајева земље, региона, али и расејања дошли да се помоле лелићком златоусту чије мошти почивају у манастиру који је подигао заједно са оцем Драгомиром. Многи од њих имали су посебан мотив и разлог да дођу јер се ове године навршило 140 година од рођења, 65 година од упокојења и 30 година од преноса моштију Светог Николаја из Сједињених Америчких Држава у Србију, што је нарочито у празничној литургијској беседи подвукао протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски први. „Распадао се један систем и у крви гушила полувековна идеологија која је почела братством и јединством а која се, нажалост, завршавала братством и убиством. Било је то време у ком је наш народ био више него обезнађен, располућен и узнемирен. И кога би другог позвали у помоћ ако не Светог Николаја, који је живот провео мирећи људе и помажући своме роду. Било је то тачно на данашњи дан, трећега маја пре тридесет година, када нам се након скоро пола века изгнанства ван родне отаџбине, ван његове домаје, Владика заувек вратио“, рекао је отац Дарко.
О Светом Николају се може дуго и нашироко говорити, јер о њему има увек нешто ново да се каже, али је увек занимљиво сетити се његових савета, речи које су умеле и да заболе, али које су, нарочито данас, лековите и преко потребне нашем народу, напаћеном и уморном, али народу, који ће, како је веровао Свети Николај – једног дана васкрснути. „Није било лако Светом Николају са својим народом, као што ни Србима није било лако са њим – оштрим, неустрашивим и бескомпромисним. Баш као што се апостол Павле рвао са својим јеврејским народом, као што се и праотац Израиљ (Јаков) рвао и борио са Самим Господом. Такву је тешку борбу водио, рат је ратовао са нама Свети Николај, не би ли нас спасао и увео у вечност. Јер чим је пламени огањ безбоштва утихнуо, Свети Владика се вратио да чека Васкрсење мртвих тамо одакле је и потекао. Тиме је потврдио и остварио мудре речи великог Његоша: Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине“, истакао је беседник који је је проповед завршио речима Светог Николаја, посвећених Васкрсењу Христовом. „Ако ли сте чули ту радосну вест и примили је у срце своје, онда је и ваше васкрсење на прагу, то јест почело је у вама васкрсавање, које ће се окончати васкрсењем. Ако је та радосна вест постала живот живота вашега, смрт је за вас играчка као везан роб за победиоца у рату“.
Поред архијерејског намесника Дарка Ђурђевића, Свету Литургију у летњем олтару манастира Лелић, служило је више свештенослужитеља Епархије ваљевске, предвођених оцем Филимоном, игуманом манастира Каона, који је традиционално, један од бројних свечара сваке године у манастиру Лелић. Појао је хор свештеника и мирјана Епархије ваљевске које је водио протонамесник Бранко Чолић. С обзиром да пандемија вируса ковид 19 и даље траје и да су на снази ванредне мере, отац Георгије се нада и верује да ће велика прослава поводом јубилеја везаних за Светог Николаја Српског бити одржана у септембру месецу уз богат духовни и уметнички програм. Посебна радост и благослов за све сабране, била је могућност да се помоле и целивају чудотворне мошти Светог Николаја, светитеља чији је глас вапијућег у пустињи који је снага и благослов српског рода.
Извор: Епархија ваљевска
