Трећег дана Васкрсења Христовог, Нове Пасхе Господње, по устаљеној традицији, Преосвећени Владика Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у Крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протонамесник Немања Младеновић, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин), и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: ипођакон Милош Коцић, и чтец Василије Тешић.
За певницом су били: протонамесник Бранислав Матић, јереј Александар Мирковић, и јереј Иван Антонијевић, и верни народ.
По прочитаном Јеванђељу по Луки, где се говори о јављању Васкрслог Христа двојици ученика на путу за Емаус, по благослову Преосвећеног Владике, беседио је чредни свештеник, отац Немања Младеновић: „Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се њему. Свети Јован Златоусти у својој речи на Пасхи узвикује: „Смрти где ти је жалац, Аде где ти је победа?“, и у усхићењу све нас поново и поново враћа на оно што би ми рекли: Ко је први а ко последњи у тој његовој причи? Но, човекољубиви Господ првог и последњег прима, исту плату даје и првом и последњем. Но тако нас Човекољубиви Господ дарује. Савремени човек још увек не налази та отворена врата ка Рају који нам је Господ даровао Христовим Васкрсењем. Фараони су владали три хиљаде година, и неком Египћанину када кажемо да ће фараонова власт престати, он не би поверовао. Када би рекли, да ће одређени верски поглавар у Европи који је владао преко хиљаду година преко политичких веза, његовом поданику да ће његова власт престати, не би веровао. Но данас, када живимо у ери хуманизма, већ три стотине година, вера у хуманизам почиње да се губи. Вера у то да ће човек постати бог без Бога, пољуљано је овим последњим догађајима. Кроз читаву историју глад, епидемије и ратови, односили су милионе и милионе живота. Хуманизам који нам је донео одређено благостање почео је да се бори против глади, епидемија. и ратова. И дан данас имамо ратове, епидемије, али не у толикој мери као раније. Но чињеница јесте хуманизам нас учи нечем трећем, а то је да оно што је у нама, пре свега да ћемо људским творевинама достићи Бога, неизмерну срећу, и своје неке супер моћи. Но чињеница јесте да људи данас живе у већој срећи и благостању него наши преци. Супермоћи нећемо добити тако брзо. Но са друге стране, ми никако не можемо да прерастемо. Умањујемо се, подређујемо се технологије, подацима, и разним достигнућима савремене цивилизације, а промашили смо оно основно. Направили смо идоле, а Господ својим Васкрсењем руши све идоле, отвара нама врата Раја. Но као што нас опомиње да квасац којег вредна домаћица ставља у своје тесто, да би тесто ускисло, квасац који ферметише глукозе, сахарозе, и различите делове у самом тесту, шта он чини тесту? Чини да тесто расте, да би постало један велики огроман хлеб. Нама треба да се разреди наша сахароза, глукоза, предрасуде које убацује човекопоклони хуманизам и да се отворимо ка Царству, да ваздух који примамо буде ваздух Царства Небеског, да наш хлеб, наше боголико ја расте и шири се на славу Бога Оца који нам даје живот кроз Васкрслог Христа. Нека нам Господ да снаге да пронађемо пут кроз различите замке хуманизма и савременог времена које нас упорно вуче од Господа. Да нам отвори пут ка Васкрслом Христу да се вечно клањамо Његовом Тридневном Васкрсењу. Амин.“
По завршетку Литургије, Преосвећени је честитао верном народу празник, и поделио је иконице Васкрсења Господњег. Трудом братства храма, приређена је празнична трпеза.
Извор: Епархија шумадијска
