Прва недјеља по славном Васкрсењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа, Томина недјеља, молитвено је прослављена у манастиру Савина у Херцег Новом. Светом литургијом је началствовао игуман Свете обитељи Савинске јеромонах Макарије.
У литургијској проповиједи којом је поучио вјерни народ сабран на Светом богослужењу на недјељу Антипасхе отац Макарије је подсјетио на ријечи које је Сам Господ Исус Христос често говорио својим ученицима, најприје апостолима а преко њих и свима онима који ће касније повјеровати у Њега као истинитога Бога: Ово сам вам казао да се не саблазните.
,,Господ наш је у Свом промислу знао да ће доћи времена и догађаји у нашем животу, не само на општем плану него и у нашим личним свакодневним животима када ће бити тренутака да посумњамо да је Он Бог који може све. Знао је да ће бити тренутака када ће нам бити проблем да, својом малом вјером, наставимо да истински вјерујемо у Господа Исуса Христа”- каже отац Макарије.
Игуман манастира Савина додаје да је управо због тога Христос на вријеме казао својим ученицима Ово сам вам рекао да се не саблазните. Да се не саблазне ни они тада а ни ми данас када дође тренутак да треба исповиједити вјеру и пострадати за вјеру и истину Христову, да тог тренутка не посумњамо и не отпаднемо од наше вјере у Једнога Бога.
,,Љубав Божија увијек, изнова и изнова, призива човјека али човјек на ту љубав одговара са да или не. Онога који одговори са да у овом свијету очекују невоље. То је та небеска логика о коју су многи, кроз историју, саплели. Размишљајући логиком овога свијета и људским палим умом човјек сматра да овдје на земљи треба да се пројави некаква сила и моћ да би се Бог показао као истинити Бог. Међутим, хришћански Бог не показује тако своју силу. Наш Бог своју силу показује кроз љубав, дакле потпуно дугачије од логике палог свијета. Зато апостол Павле позива све оне који му вјерују да задобију ум Христов. Дакле, ум Христов није исти као ум овога свијета. Ум истинитог Хришћанина, који је запечаћен Духом Светим, не размишља исто као ум пале природе. То је обновљени, преображени ум који славимо празником Преображења, који постаје једна централна сила. Ако се наш ум преобрази онда ће и све остале силе које човјек има у себи, а које ми називамо страстима, почети да се преображавају, постајући боголике чинећи и нас боголиким истинским ученицима Христовим”- казао је Игуман Макарије Савински.
Отац Макарије, подсјећајући на то шта се догађа са онима који иду за Христом, каже да ће они у свијету имати невоље и искушења да остану и опстану на том путу.
,,Имаћете саблазни. Али знајте да нас је Христос већ припремио на то не само својом проповиједи и дјелима, него је и Духа Свога Светог послао на земљу да свједочи ту истину без које се ми не би могли одржати. Да би човјек ишао за Богом и испуњавао заповијести Његове он мора да има силу од Бога. Ништа не можемо чинити сами од себе, зато Христос каже без Мене не можете ништа чинити”- каже јеромонах Макрије.
Отац Макрије нас учи да прво морамо да се сретнемо са Христом како би постали истински вјерујући људи.
,,Без нашег личног, истинског сусрета са Христом, све је спољашња представа и једно обично лицемјерје. Наш мудри блаженопочивши Патријарх Павле, тумачећи јеванђелске ријечи о саблажњавању, кад Господ каже пазите се да не саблазните некога, да неко због вас не отпадне од вјере, наглашава да је то велика одговорност али да, с друге стране, нигдје није написано благо ономе који се саблазннио. То је та линија мањег отпора којом човјек обично иде. Ето ја сам се сад саблазнио и више нисам одговоран за то. Не! У Јеванђељу нигдје не пише ,,благо теби што си се саблазнио”, већ човјек мора да се бори како би остао на путу истине. Своје питање не рјешавамо оправдавајуће се да смо се саблазнили и да је сад крив неко други а не ми.
Док год наша мисао иде ка томе да је неко други крив, да је неко други лош, да је неко други тај који не ваља, ми смо на погрешном путу. Док год имамо такве помисли на свом срцу и док год својим дјелима не докажемо супротно, ми нисмо на добром духовном путу јер није довољно имати једну мртву унутрашњост за било какву активност. Истинско Хришћанство и Православље је љубав која је активна а не пасивна, љубав која помаже, љубав која опрашта. љубав која помаже другима и увијек је спремна да се жртвује. То су Хришћани!” -каже отац Макарије.
Игуман Савински додаје да прави Хришћанин није онај који, стално калкулишући, чека да му неко други нешто наметне па да онда он реагује зависно од тога је ли се саблазнио или се није саблазнио.
,,То није Хришћанство. То је пакао. Такво Хришћанство је пакао. И не треба вам друго објашњење кад вас пита неко или кад сами себе запитате какав је пакао. Ко живи мучећи се на овај начин он је већ у паклу. С друге стране, онај који живи истинским хришћанским животом свуда са собом доноси радост и увијек је спреман да помогне. То је та слобода и сила коју нам Христос даје, усељавајући се Сам у човјека. Уласком Бога и Свете Тројице улази у наше срце, ми добијамо силу да будемо истински Хришћани”- каже јеромонах Макарије.
Отац Макарије нас позива да посматрамо себе један дан или барем један сат.
,,Можете ли да издржите да не осуђујете некога, да не причате нешто о другоме, да се кајете за своје гријехе? Ако можете један сат да се кајете за своје гријехе, ви сте на путу раја. Али у зависности од тога колико се ми заиста дневно кајемо и преиспитујемо, колико смо искрени у томе, колико је то заиста дио нашег живота, крије се и одговор колико смо ми истински Хришћани и колико заиста волимо Христа. Ту је и одговор колико често можемо да се причестимо Светим тајнама Христовим. Ту су сви наши одговори. Ако немамо истинска хришћанска дјела, ми Христа не волимо и врло је упитно каквог се срца причешћујемо. А знамо да ће нам Свето Причешће бити на суд или на осуду. Ту је одговор хоће ли нам Свете Тајне Христове бити на разне болести, као што упозорава Свети апостол Павле.
Ако Тијело о Крв Христову узимамо без расуђивања, не испитујући своју савјест бићемо болесни психички или физички. Дакле, не може нико лицемјеран да изађе пред Христа. Мора изаћи као јединствено и цјеловито биће и отворити Му своје срце и биће, изнијети своје муке и гријехове и тек ће онда видјети истинску љубав Божију. Бог се усељава у човјека тек када Му се он скроз искрено отвори. Не смијемо бити лицемјерни, приказујући се велики и добри пред другима, носећи маске на својим лицима.
Не требају нама ове нове маске, ми већ своје маске, лицемјерних Хришћана, имамо. Такве су маске много опасније од било каквих других напада бактерија, вируса и смрти. Маске лицемјерја носе смрт, духовну смрт. Маске су смрт а Господ наш Исус Христос је живот”- казао је Игуман Макарије поздрављајући сабране вјернике најрадоснијим поздравом наше вјере Православне Христос васкрсе!!!
Извор: Радио Светигора