-Разговор са свештеником Игором Тихоновским-
Дете би прво искуство молитве требало да добије у породици када види да се родитељи моле једни за друге и за своје најближе, сматра Игор Тихоновски, водећи стручњак у Мисионарском центру Православног хуманистичког универзитета Светог Тихона, директор недељна школе при цркви иконе Спаситељеве нерукотворне у Перову (Москва), отац петоро деце. Са Игором смо разговарали о главним принципима односа са децом, настављајући разговоре о васпитању деце на прави хришћански начин.
*Игор Владимировичу, често постоје случајеви када дете не нађе пријатеља у некој блиској одраслој особи, код учитеља или родитеља. И људи са којима би било боље да уопште не долазе у контакт, често преузимају ту улогу. Како да откријемо овај тренутак? Како да заштитимо свог сина или ћерку од нечега? Или би требало да се молимо?
—Морамо се увек молити, јер је молитва основа наше везе са Богом. Као што увек кажем, Бог ће бити с нама у нашим животима све док га будемо тражили да Он буде у нама. Да, свет може да понуди било шта. Због чега организујемо све ове пешачке обиласке, кампове и излете? Зашто имамо недељне школе? Да се истомишљеници саберу, пријатељи које уједињује вера у Бога. У тинејџерским годинама ово је увек веома важно. За децу је од животне важности да се међусобно спријатеље и размене своја верска искуства у цркви.
*Од кога дете треба да прими своје искуство молитве?
- Од својих родитеља, наравно. Они то морају да учине. Родитељи и деца треба да се моле заједно. У свакој породици се све то ради на различите начине; то је, наравно, врло индивидуално. А из свог искуства, искуства своје породице, рећи ћу да не приморавам малишане да се стриктно придржавају молитвеног правила. Могу да леже и слушају.
*Да ли тата и мама увек читају молитве?
—Не, и деца морају да читају. Наше породично вечерње правило садржи неке молитве које читају само деца. Ово је развијен систем молитвених правила. И деца то врло радо раде. Тако функционише у нашој породици и постало је важно за децу. Читање молитава је од животног значаја. Наравно, чак и ако деца одбију да се моле, ми ћемо се ипак молити сами и они то знају. Не присиљавамо никога. Ко жели да легне, или седне или устане, апсолутно је слободан да то учини ако се на овај начин осећа пријатније; али деца увек учествују у молитви.
*Да ли то значи да способност молитве постаје средство које ће му помоћи да се врати Богу ако се у неком тренутку као тинејџер удаљи од вере и напусти Цркву?
—Дете ће бити способно да се моли — то је оно што је важно. Знаће пут ка заједници са Богом. Можда се дете неће увек или одмах вратити на овај пут, али ће увек знати како то може учинити.
*Да ли родитељи треба да одређују и коригују круг пријатеља свог детета? Да ли они имају право да кажу својој деци: „Не будите пријатељи са овим, будите пријатељи са оним јер је добар“?
—Ипак мислим да би родитељи уопште требало увек да буду пажљиви с ким је њихово дете пријатељ и какав утицај овај пријатељ има на њега. То је неопходно јер је то брига за унутрашњи, морални развој вашег детета; на овај начин се формирају морални и духовни темељи детета.
Рећи ћу из искуства своје породице. Наша деца уче у средњој школи и друже се са неким другим ученицима, али ја не марим за та пријатељства. Као верник мислим да такво пријатељство није потребно. Али не кажем свом детету: „Дакле, само покушај да разговараш с њим и видећеш! ...“ Не, наравно да не. Са старијом децом истичем неке ствари које раде њихови пријатељи и објашњавам зашто се противрече православним хришћанским вредностима наше породице. Разговарамо, а ја питам: „Да ли мислите да је поступио исправно? Ви сте пријатељи, али дрги моји требало би да знате да се ова особа противи ономе чега се ви држимо “.
*Да ли деца слушају очеве речи?
- Свакако не одмах. Никад не дајем готове одговоре. Увек позивам децу на шпекулације. А кад почнемо да размишљамо заједно, да анализирамо одређене догађаје, они сами дају одговор који од њих очекујем.
*Којих основних принципа треба родитељ да се придржава у опхођењу са дететом?
—Пре свега, поверење. Родитељ је дужан да верује свом детету. Било који облик грубости или агресије родитеља је одбојан. Често се дешава да је дете нешто рекло или поделило са родитељима, а они почињу да га грде због онога што је рекао или учинио погрешно. И онда да и се можете надати надати да ће вам дете рећи нешто друго? Сигурно не! Сетиће се тога да је након што је поделило нешто са вама изгрђено или кажњено.
Веома је важно бити пажљив према детету и видети шта му се догађа. Разумем да су савремени родитељи веома заузети и да имају мало снаге. Али требате покушати да обратите пажњу на дете, најмање сат времена дневно. Можда вам се не свиђа све што чујете од њега, али никада не бисте смели да га грдите због тога. Никад! Слушајте га, молите се за њега, саветујте га нешто.
*Да ли је важно да дете осети колико је драгоцено својим родитељима?
- За нашу децу и нас је веома важно да будемо окружени истомишљеницима. И ово окружење не чине само родитељи, већ и парохија, пријатељи у цркви. Веома је важно покушати сачувати све ово. У свему томе најважнија је љубав. Ако постоји љубав - и од родитеља и од учитеља - онда ће љубав и молитва за нашу децу покрити све.
Превод са енглеског Сања Симић де Граф
Извор: Оrthochristian.com
