Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије одржао је помен за страдале од НАТО бомбардовања у Мурини 1999. године када је погинуло шест особа од којих троје дјеце. Владика Јоаникије је подсјетио да нас муринске жртве много обавезују и продубљују наше памћење и сјећање.
“Као што се Голгота претворила у извор живота и Христова жртва просвјетила цијели свијет и привела Богу све, тако су и муринске жртве овом мјесту дале нови живот. Подиже се овај храм лијепи и величанствени, али овај храм иако га граде мјештани својим прилогом и љубављу, он ниче из крви невине дјеце и жртава са Мурине. Увијек када служимо помен се зато сабирамо у храму на светом богослужењу, па онда овдје код обновљеног споменика. Ове жртве нас много обавезују, оне продубљују наше памћење и сјећање. Сабирају нас и опомињу да живимо у међусобној љубави да чувамо једни друге да се не дијелимо, да се не свађамо, да не правимо расколе, да будемо сложни и јаки и чврсти у вјери и доброти”, поручио је Владика Јоаникије.
Он је навео да увијек када дођемо овдје да се поклонимо невиним жртвама ми се враћамо одавде оплемљени јер, како је додао, нас ове жртве које су се сјединиле са Христовом жртвом препорађају.
“Њиховим породицама дај Боже утјехе и снаге и напретка. И свима вама да вас Бог награди за ову љубав, посебно оне који су се потрудили да се овај помен редовно одржава и да се споменик редовно одржава”, поручио је Владика.
Просјетио се бомбародовања, подсјећајући да су безбожни агресори имали ријеч када гину невини у бомбардовањима – то је колатерална штета.”
“То само могу да кажу они који су изгубили памет и људско осјећање Не може нико бити успутна штета. Не можемо појмити какви су то умови, у сваком случају такву ријеч могу изговорити они који су изгубили осјећање људскости, памет и част. Нарочито кад се ради о невиним жртвама о дјеци, а овдје су пострадала дјеца која су нас подсјетила на наше вјековно страдање, дјевојчице, сестре од тетака Јулија и Оливера су избјегле са Косова, подсјећају нас на ону избјеглу дјецу са Косова и Метохије која су потражила спас у Велици и Ржаници”, нагласио је он.
Владика се присјетио колико је дјеце пострадало и током Другог свјетског рата.
“Колико је дјеце тада пострадало заједно са Величком која су рођена и дошла овдје са Косова и Метохије још није установљено, али онај ко је избјегао и остао без ичега па и без књиге рођених. Још трагамо за именима жртава са Косова 1944. који су пострадали у овим крајевима само што су били Православци и Срби”, казао је он.
.png)
