Дан крстоваскрсне радости којега створи Господ да се сећамо јунака који су животе положили на Косову 28. јуна, обележен је као храмовна слава на Љубићу код Чачка.
Братство храма је са свештенством, домаћином славе и верним народом, саслуживало свом Архијереју Епископу жичком Г. Г. Јустину који је началствовао литургијским сабрањем на Богом спасаваном и победоносном Љубићу у Храму Светог великомученика кнеза Лазара. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник трнавски Мирослав Петров, протојереј-ставрофор Миодраг Милидраг, протојереј Владан Милосављевић, протојереј Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Медар.
Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин се обратио сабрању пригодном беседом. Најпре је подсетио да је Видовдан највећи празник рода српског. Одељак из Јеванђеља читан на Светој Литургији позива нас на љубав међусобну и подсећа да, будући страни овом свету, свет не љуби оне који њему не припадају. То је показао и сам Господ јер је њега свет првог омрзнуо. Својим животом је прао грехе свих људи од постања до дана данашњег. Ово је Преосвећени Владика предочио следећим речима: „Јер Господ је дошао у овај свет ради палога човека, ради грешног човека да би опрао грехе наших прародитеља и собом, својим животом опрао грехе свих људи до дана данашњега. Јер они који признају Господа Христа за свога Бога и Спаситеља, они треба да прођу и тај крстоваскрсни пут којим је прошао сам Господ Бог наш.“
Наш народ је сабрао све умне и духовне силе у слободарском Чачку који је одолевао агарјанском зулуму и показао битком на Љубићу да се определио за слободу ради ближњих. Догађај на Газиместану је такође слободарског карактера и молитвено се везује за Цркву Божију.
Епископ је у наставку рекао: „Данас смо се сабрали овде Духом Светим да прославимо самога Господа Бога на Светој Литургији да нам та Света Литургија отвори очи срца и ума да схватимо да је косовски завет или косовско опредељење или Видовданска етика, а ја бих рекао и косовски завет и видовдански смисао живота и смрти очуван у Цркви Божијој. У њој су забележени сви догађаји који су важни за род људски почевши од Оваплоћења Христа до Његовог Другог доласка. Све су то историјске чињенице и догађаји. Највећи пак, догађај за нас православне Србе јесте Видовдан. Зато што смо се ми кроз Цара Лазара и његове јунаке једном за свагда определили за Царство Небеско, јер је он говорио: Царство земаљско је за малена, а Небеско увек и довека. И та реч која опонаша, оживљује реч Христову, живи у Цркви и чува се Црквом и зато је за нас Видовдан не просто једна историјска чињеница, један историјски догађај, као што није само историјски догађај битка на Љубићу 1815. године, где су наши храбри преци за отачаство своје и Крст часни и слободу златну дали животе своје за нас, да бисмо ми живели у слободи.
Али та слобода коју ми имамо данас често нас поробљује, јер како каже Свети Апостол Павле: Све ми је слободно, али није све на корист. Све ми је слободно, али нећу да ишта овлада мноме, мојим срцем, мојим осећањима, мојим бићем. И ово је дан када се ми опредељујемо, да видимо да ли смо за вечну истину, вечну правду, за истинског Бога или у нама има још везаности за овај привремени свет, за привремено битисање овде у овом видљивом свету. Морамо сами себи да поставимо ово питање и дамо одговор на њега.“
Везивањем за косовске јунаке догађа се чудо да још постоји нада да ћемо у Призрену певати наше песме, притом никога не угрожавајући. То је уједно, по речима Владике, и велика обавеза према нашим прецима. Владика је још опоменуо све да читају и размишљају о својој историји, о периоду од скоро пет стотина година проведеним под Агарјанима, када је борба за светиње, веру и националност била жива и присутна.
– Живећи по ономе што су нам оставили наши преци, обуцимо се у силу са висине, живимо вољом и жељом каквима су живели наши преци, рекао је Владика Јустин.
На Светој Литургији је за несебично залагање на њиви Господњој награђен правом ношења напрсног Крста протојереј Владан Милосављевић. Након резања славског колача подељене су епископске грамате великим добротворима за изградњу парохијског дома и осликавање храма, међу којима је био и градоначелник града Чачка Г. Милун Тодоровић. Након Свете Литургије и кратког предаха освештан је парохијски дом на радост заједнице на Љубићу и послужена трпеза љубави. Са надом и радошћу нових виђања молитве Светог Кнеза Лазара косовског и свих српских мученика и новомученика да буду са свима нама. На многе године!
Извор: Епархија жичка
