У петак, 2. јула 2021. године када наша црква празнује Преподобног Пајсија Великог, Светог апостола Јуду и Светог Јована Шангајског, Преосвећени Епископ шумадијски господин Јован служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Дивостин.
Преосвећеном владици су саслуживали: протојереј Срђан Тешић, ђакон Александар Ђорђевић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Саша Павловић.
Владика се након прочитаног јевађеља обратио верном народу и у својој беседи рекао:
“Начин прослављања неког од светитеља није такав да дођемо у цркву само тај један дан када се он слави и после тога га заборавимо до следеће године. Када кажемо Свети Сава, Свети Николај, ми сматрамо да је то нешто нама далеко али то је заправо нама јако близу јер смо сви позвани на светитељство. Овде можемо поставити и питање: “Шта је корен у свему овоме?” Одговор би гласио да је то љубав и то љубав коју светитељи не само да су доживљавали него су је и живели. Радили су као и ми, копали, учили, јели, али су свој ум везали за Бога. Није Бог само апостолима дао благодат да се супродставе демонима, да стају на змије и шкорпије већ је ту исту благодат дао свима нама. Али свако од нас ће се прво уплашити и рећи да то није могуће и управо ту јесте грешка јер уместо да прво помислимо на Бога, ми прво помислимо на овоземаљске последице које нас могу задесити уколико нас уједе змија или нешто томе слично. Пример јачине и моћи Божије, али наравно, не моћи у овоземљаском смислу јесте и сам Апостол Павле. Он је био ватрени гонитељ хришћана али када је видео Бога не само да је пао, него је и ослепео. Међутим то ослепљење га је у потпуности преобратило и не само да је поверовао, него је свој живот променио из корена. Ово и нама шаље јасну поруку да треба сваки човек да се преда Богу и да он буде као гвожђе у рукама онога који га кује. Али, морамо имати једно на уму, а то је да се Богу морамо предати отвореног и чистог срца јер је срце човеково као гвожђе. Док је гвожђе топло, ковач може да га обликује како жели али ако је оно хладно, неће моћи ништа да уради са њим”.
На крају своје надахнуте беседе епископ се осврнуо и навео као пример лик и дело Светог Јована кога смо данас и прославили и рекао да нас у све ово до сада речено уверава он сам јер његово тело не само да је нетрулежно, него је и чудотворно. Није оно чудотворно само од себе, него је чудотворан Дух који је у њему, Дух по коме је живео Свети Јован. Треба да се угледамо и да се поучимо тим чудотворством које Господ чини преко Светог Јована Шангајског, јер су чуда која се дешавају крај његових моштију непојмљива човеку.
На крају литургије епископ је пререзао колач који је припремила породица Борић из Београда након чега је уследила трпеза љубави припремљена од стране сестара ове обитељи.
Извор: Епархија шумадијска
.png)
