На празник када наша Света Црква прославља изношење Часног Крста Господњег и Свете мученике Макавеје 14. августа 2021. године – Његово Преосвештенство епископ буеносаирески и јужно-централно амерички господин Кирило, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној Светим мученицима Макавејима која се налази у Подгоричком насељу Толоши.
Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор: Бранко Тапушковић, затим протојереји : Жељко Ћалић, Предраг Шћепановић, Никола Пејовић, као и јерођакон Натанаило сабрат Манастира Светог Симеона Мироточивог и ђакон Лука Павићевић.
Љепоти и свечаности храмовне славе цркве у Толошима коју је вјерни народ торжествено прославио у овоме Светоме Храму, свакако је допринијело и појање мјешовите пјевнице коју је предводила Марија Јовићевић.
Након читања из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило.
Преосвећени Владика Кирило се у почетном дијелу бесједе осврнуо на чињеницу величине жртве старозавјетних мученика који су пострадали Бога ради, будући да они нису имали јасну представу о побједи живота над смрћу као што је то био случај са мученицима који су пострадали након Васкрсења Христовог:
,,Мученици након Христа, имали су јасну представу о сили Крста, знали су да су на Крсту побијеђени ђаво и смрт и да је Господ премудро сишао у Ад и извео из њега душе праведника и разорио државу смрти. Оружје које је било оружје срама – крст Он га је начинио побједносним оружјем. Међутим какав је мотив био мученицима прије Христа и прије благодати да страдају до смрти за Бога остаје само да претпостављамо и тумачимо. Врло је тешко се одлучити жртвовати свој живот за нешто за шта не знаш јасно да ли је то вриједноје од земаљског живота или не”.
,,Низ старозавјетних пророка прије Христа су пострадали за Бога. Мученички су пострадали пророк Исаија, пророк Јеремија, као и многи други. Многи су примјери старозавјетних мученика пострадалих за истину, за Бога”, бесједио је Владика Кирило.
Он је указао и на чињеницу ваћног превода Књига макавејских које су сачинили блаженопочивши Епископ Атанасије и Митрополит Амфилохије и које су уврштене у нови превод Светог Писма као другоканонски списи, а у којима се види детаљан опис живота и страдања Светих мученика Макавеја:
,,Праведника таквих је било и прије и након вавилонског ропства. Прича о Светим мученицима Макавејима која је описана су књигама Макавејским које су недавно превели Епископ Атанасије и Митрополит Амфилохије блажених спомена и које су ушле као дефтероканонски – другоканонски списи у нове верзије Светог Писма јасно и детаљно описују живот и страдања Макавеја”.
Владика Кирило је нагласио да примјер Светих Макавеја показује да вјеру треба свједочити непоколебљиво пред било ким:
,,Примјер Светих Макавеја, баш као и што Господ казује у Јеванђељу да ће ,,човјеку постати и ближњи непријатељи” нам показује да се због исповиједања вјере некада мора и најближима рећи не. Не са непоштовањем, али свакако чврсто и одлучно. Треба им рећи да је много важније исповиједити Бога, истиниту вјеру и задобити живот вјечни, него сачувати овај пролазни и привремени живот по цијену срамоте и одступништва од истинитог Бога”.
,,Фасцинантан је примјер мученика прије крста, и ако је сила крст била код Јевреја позната. Крстом је Јаков благословио своје синове, такође, крстом је Пророк Мојсије раздвојио Црвено море. Видимо у код светих Макавеја јасан примјер, по њиховој спремности да страдају за Бога, они су знали искуствено, конкретно, непоколебљиво да је Бог свемоћан”, закључио је он.
Владика Кирило је подсјетио и на чињеницу да колико је ревност за Закон учинила Свете Макавеје светима у оквирима Старог Завјета, толико ревновање за форму Закона у Новом Завјету представља спотицање:
,,То је та вјера и та ревност за свети закон који је био тада једино мјерило истинског богопоштовања у Старом Завјету. Међутим, тај закон у Новом Завјету, постаће спотицање. Свети апостол Павле ће уложити много труда да докаже да је стари закон у Старом Завјету био само васпитач и припрема за Христа”.
,,Везивање само за спољашње извршавање правила је камен спотицања нашем духовном животу. Тврдим одговорно да су сви ти старозавјетни мученици тако исповиједајући закон и не желећи да га прекрше у ствари дубински и благодатно доживљавали Бога а не само спољашње кроз извршавање неких правила”, појаснио је он.
У другом дијелу обраћања Владика Кирило је указао на то да смо често склони придавању заначаја форми, занемарујући притом и често љубав према ближњима и Богу:
,,И ми смо склони томе да нам правила постану важнија од љубави према ближњима и љубави према Богу. У ствари испуњавање неких формалних правила умирује нашу савјест и сматрамо да смо тиме извршили све што је потребно. Но, сва та правила су само припрема за откривање нашег срца за благодат Божију која изграђује нашег унутрашњег човјека”.
,,Старајмо се да наше срце, да нашег унутрашњег човјека изграђујемо том благодаћу Божијом и да се утврђујемо у истинитом и непоколебљивом исповиједању истинитог Бога, коме нека је слава и хвала вавијек, Амин”. – поручио је Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило.
Након Светог Причешћа, у славску литију са трократним опходом око цркве кренуо је Владика Кирило са свештенством и вјерним народом, у чијем наставку је освештан и пререзан славски колач.
Том приликом многобројно сабраном вјерном народу, надахнутим и бодрим празничним славарским словом, обратио се настојатељ Цркве Светих мученика Макавеја и парох толошки – протојереј Предраг Шћепановић.
Он је у уводном дијелу подсјетио све присутне на јединственост овог храма у подгоричком насељу Толоши који је посвећен баш овим Светим мученицима, што уједно ово мјесто повезује са раним вјековима хришћанства на овим просторима:
,,Како је благословен Бог и тихи лахор Духа Светога који је из Антиохије гдје је и био храм посвећен Светим Мученицима Макавејима дошао до нас овдје у Толошима и наших прапредака Лужана и Шпања који подигоше на овим просторима храм у славу Бога и ових светих Мученика”.
Прота Предраг је изразио дивљење пред примјером истинске и дубоке пожртвованости у ревности и љубави према Богу каквом су одисали свети мученици Макавеји:
,,Какви су то само мученици били. Какав примјер тврде Божије вјере. И кожу су им одрали и кости поломили и удове одсјекли и у огањ бацили, а они неустрашиво свједочаху и молише своје ученике да ни случајно не одступе од истините вјере и ови дивни мученици својом крвљу мученичком залише цијелу васељену и дадоше примјер како треба да се жртвујемо за вјеру”.
Он је у наставку заблагодарио владици Кирилу на издвојеном времену и поред многих обавеза које има, најавивши овом приликом и скромни прилог који је народ Толоша прикупио као знак молитвене пажње за Богом спасавану Епархију буеносаиреску и јужно-централно америчку:
,,Захваљујем владици Кирилу који је дошао, а који није гост будући да је поникао у нашој литургијској заједници на Храму. Сјећам га се о их првих хладних деведесетих година, бивајући један од најбољих математичара које је Црна Гора дала и ако он то не воли да се каже, али говорим оно што сам чуо од његових професора. Будући да наш владика Кирило не одмара него неуморно служи и долази гдје год га позовемо, благодаримо му од свег срца, па смо спремили скромни прилог од нас толошана за нашу Епархију буеносаиреску и јужно-централни америчку као знак наше молитвене пажње и сјећања јер је тамо много тешко. Владика Кирило тиме што је тамо епсикоп се прихватио и латио једног од најтежих послушања у нашој Цркви”.
Прота Предраг је у другом дијелу свог обраћања заблагодарио и домаћинима овогодишње славе, братсву Раичевића, најавивши да је кумство за идућу годину преузело братсво Брацановића:
,,Благодаримо и старосједиоцима, домаћинима ове славе, братству Раичевића, ту је наш Игор Раичевић који је окупио своје рођаке, то је угледно братство које слави Светог Николу, а да буду домаћини славе идуће године, јавило се братство Брацановића, такође старосједиоци овог мјеста”.
,,Морам да поменем и свету дјецу која овдје почивају Слободан 13 година, Милка 11 година, Савка 9 година и мала Драга од 6 година који су страдали у бомбардовању Подгорице и највеће чудо у мом животу је било кад смо их насликали овдје на фресци нантиду у цркви са десне стране. Када овдје види. Дјецу како трче као да видим Слободана, Сваку, Милку, Драгу које је непријатељска граната прије времена послала са земље на небо. Али, они штите ову дјецу овдје, овај град и нек је благословен Бог и наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије чијим благословом је и обновљена ова светиња”. – закључио је протојереј Предраг Шћепановић.
