Свети архијерејски Сабор Српске православне Цркве изабрао је епископа темишварског др Георгија (Летића) за епископа новоформиране Епархије банатске. Уједно га је и именовао за администратора Епархије темишварске.
Епископ др Георгије (Летић) дана 10/27 јула 1932. године дошао је у Вршац из Великог Бечкерека. У 9 часова свечано је служио архијерејску литургију у Саборном храму у Вршцу. Након свечаног уласка у трон Епархије банатске епископ др Георгије (Летић) одржао је своју прву архипастирску беседу свештенству, монаштву и верном народу. По завршетку литургије у свечаној сали епархијског двора прирешен је пријем поводом доласка новог епископа, као и предствљање епархијских тела, државних власти и предстваника црквених општина.
Свештенопастирски рад епископа др Георгија (Летића) је неизмерљив. Када је дошао на трон новоформиране Епархије банатске иза себе је имао већ 28 година епископске службе која се састојала из свих домена црквене и друштвене делатности предратног, ратног и послератног доба. Он је у свим тим делатностима био добронамеран, истрајан, одлучан и праведан. Сва питања и проблеме Цркве, друштва и сваке личности је постављао правилно, а још правилније и благородније их је решавао за добробит свих. Епископа др Георгија посебно је истицала његова велика смиреност, стрпљење, разумевање. Његова реч савета, упутства или пак прекора, очински је примана и синовски извршавана.
У петак 14. октобра 1932. године умро је умировљени епископ вршачки Гаврило (Змејановић) у Земуну. Тело покојника по личној жељи пренешено је у Грабовце, у Срему, дана 15. октобра ради сахране. Епископ банатски др Георгије (Летић) у пратњи проте Димитрија Момировића и протођакона Ненада Баршована дошао је у Грабовце из Вршца 16. октобра. Пре сахране епископ др Георгије одслужио је заупокојену литургију, а потом опело епископу Гаврилу, одржавши и посмртно слово. У име Патријарха српског Варнаве опелу је присуствовао епископ горњокарловачки Максимилијан.
Епископ др Георгије издао је наредбу да се у Епархији банатској звонима огласи смрт епископа Гаврила и да се на Епископском двору истакну црне заставе у знак жаљења за покојним епископом.
Његовом заслугом подигнути су нови храмови у такозваним колонијама: Великој Греди, Великим Ливадама, Руском Селу, Стајићеву, Купинику, Милетићеву, Дебељачи и Вишњићеву. Изградњу ових храмова сам је обилно помагао својим прилозима, а и друге на то подстицао. „Древна епархија темишварска, пише владика у једном свом апелу за прилоге, која је примила ту браћу нашу под своје духовно окриље сматра за своју најсветију дужност да им што више помогне у тој племенитој и спасоносној намери.“
У Епархији банатској 15.новембра 1932.године отворио је у манастиру Месићу тромесечни течај за манастирске приправнике-искушенике, а 17. марта 1933. године је председавао у Комисији за полагање испита овог течаја. Овај манастирски течај био је налик на славну Монашку школу манастира Бездин.
Епископ др Георгије (Летић) је запазио да се у његовим епархијама слабо негује црквено појање и правило, па је актом од 19. новебра 1932. године (за Епархију темишварску) и 2. децембра 1932. године (за Епархију банатску) скренуо пажњу управама манастира по том питању: „Скренути пажњу на околност у нашим манастирима врло мало негује црквено појање и црквено правило што се нарочито опажа на монашком подмлатку и позвати их да бригу посвете питању обучавању монашког подмлатка...“
У Епархији банатској епископ др Георгије затекао је само три манастира: Војловицу, Месић и Свету Тројицу у Великој Кикинди. Тридесетогодишњицу своје архијерејске службе није обележио „крупним словима у штампи, нити бучним слављем, већ скромно у тишини и нечујно једним спомеником, попут наших славних великана“.
Вероватно је требало да епископ др Георгије (Летић) подигне још нових храмова у колонијама, али болест и прерана смрт није дозволила да се сви његови планови остваре. Зато се међу његовим многим задужбинама нашла „Задужбина његовог Преосвештенства г.д-р Георгија, епископа банатског за подизање храмова на колонијама.“
Године 1935. епископ др Георгије напунио је 40 година свештеничке и 30 година епископске службе и желео је да овај јубилеј обележи једним спомеником, попут наших славних предака. У записнику Епархијског савета банатског са редовне седнице од 9. маја 1935. године пише: «Ад Бр. 7. Чита се акт Епископа банатског Преосв. Г. Георгија бр. 383/Б, од 7. маја 1935. о оснивању женског манастира у Петровграду, који гласи:
„Повлачењем границе између Југославије и Румуније остао је Северни Банат без манастира, пошто су манастири Бездин и Свети Георгије остали на територији Краљевине Румуније. Народ у Северном Банату услед развијене верске свести жели да оснује манастир у том крају, пошто су манастири у Јужном Банату, Месић и Војловица удаљени од општина Северног Баната 100-120 км. У Петровграду постојао је некада манастир (мисли се на Дреновац) и нова потреба захтева да се обнови у том месту манастир. Како Епархија банатска нема женског манастира, потребно је да се у Петровграду оснује женски манастир, који би отворио и женски интернат за женску омладину и био би уточиште сирочади и напуштених стараца. У ту сврху основао сам фонд од дин. 150.000 у обвезницама Ратне штете, купио сам 1 кат.ј. земљишта на тзв. Водици и материјал у вредности око 15-30.000 дин. Хришћанске заједнице скупљају стално прилоге у ову сврху. Ову установу желимо да остваримо после навршених 30 г. епископске и 40 г. свештеничке службе.
Решење: Савет са захвалношћу узима на знање акт Епископа банатског о оснивању женског манастира у Петровграду и решава да се на основу чл. 28 Устава СПЦ исходи дозвола од Св. Архијерејског Сабора.“
Овај закључак Епархијског савета одобрио је Св. Архијерејски Сабор 2. октобра 1935. под Син бр. 5435 зап. 1427.
Епископ др Георгије није дочекао да замисао о задужбини спроведе у дело. Упокојио се 8. новембра 1935. године. То су учинили његови наследници. Даљу бригу о подизању манастира преузела је сестра по мајци епсикопа др Георгија, Даница (Олга). Војновић, која је тридесет година провела поред свога брата.
Годину дана пред смрт, епископ др Георгије оснива своју нову задужбину за „Васпитни дом школске омладине у Вршцу“ и „Васпитни дом школске омладине у Вел. Бечкереку“ (данашњи Зрењанин) од 300.000 динара. Жељу епископа др Георгија остварио је његов наследник епископ банатски др Дамаскин (Грданачки). На име Епархије купљен је бивши хотел „Војводина“ у Вршцу за епархијски гимназијски интернат, који је могао да прими 100 ученика. Сви питомци епископа др Георгија постављени су за управитеље интерната и вероучитеље.
