Мало је тачака на земаљској кугли на којима не одзвања „Вуково ђ“, не утискује се печат Светосавља, не казује десетерац или какав други предачки запис. Онај, који је тапија на трајање и коцкица штедро узидана у мозаик светског духовног блага.
Од 195 земаља света, Срби живе у 159. Стигли су морима, друмовима, кроз облаке… И остали. Тамо негде на новом комаду неба, чувајући сећање на оно завичајно и бранећи га од олуја које су се над њим надвијале у свим временима. Иако засигурно не економски јака као код неких других народа, српска дијаспора увек је била драгоцена подршка матици и чувар националног идентитета у својим новим домовинама. Од великана науке Михаила Пупина до данашњих дана… Ипак, с десницом на срцу, једном се делу Срба у расејању мора посебна ловорика сплести. Оном кога од матице највише километара дели, сабраном око храмова Божјих на Петом континенту, у Аустралији и Новом Зеланду. У част оцу српске Цркве и школе, подигли су чак девет храмова, од чега два манастира. Више него било где. И на томе нису стали. У част Светом Сави Митрополија аустралијско – новозеландска саградила је истоимени Колеџ у сиднејском насељу Варовил, у држави Нови Јужни Велс. Трудом тамошњег народа и молитвама епископа, који су га молитвено предводили, створена је јединствена школска установа ван граница Србије у којој ће учити нови српски, али и нараштаји православних народа и свих који буду желели. Сан аустралијских Срба лагано постаје стварност, када је Колеџ на Савиндан ове године и свечано отворен. У ђачке клупе сели су предшколци и ученици првог и другог разреда, а ваља ускоро заокружити пројекат основне школе. Везани за знамените претке, аустралијски Срби за свој прегалачки мотив сада имају 1300 каплара, голобраде младиће који су се у доба Великог рата одазвали отаџбини и извојевали најславнију победу у Колубарској бици.
-По узору на 1300 каплара, желели смо да окупимо толико дародаваца, који би са по 1000 долара даривали Колеџ, и тако скупимо новац да основној школи пружимо садржаје које желимо. Појава корона вируса нас је омела у реализацији и за сада смо успели да пронађемо у Аустралији око 700 добротвора, којима смо доделили титуле каплара. Током боравка у Србији, причао сам спонтано о Колеџу и наишао на спремност људи да помогну. У манастиру Лелић, Колеџ је добио прве капларе – игумана Георгија и проту Драгана Алексића, а његов значај за духовни и културни опстанак нашег народа на Петом континенту препознали су и други људи – прича Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, дубоко дирнут изливима пажње и подршке браће и сестара у матици.
Отац Георгије организовао је потом скуп у манастиру на коме се јавило још пет будућих каплара Колеџа Светог Саве: Саша Павловић из Драчића и Драган Марковић, Драган Павловић, Десимир Тадић и Бранко Новаковић, сви из Ваљева. „До сада је дијаспора увек помагала матици, сад је време да матица помогне дијаспору“, чуло се међу дародавцима.
-Ја сам неизмерно благодаран, најпре Господу Богу, затим игуману Георгију и проти Драгану Алексићу, као и свима који су постали каплари приложивши средства за Колеџ. Ко год жели да им се придружи, може да се обрати Митрополији и постане приложник. Имена свих каплара биће уписана на муралу или споменику, ради трајног сећања на појединце и породице, који су помогли овај важан пројекат – каже Владика Силуан, бројећи ситно до повратка својој духовној деци.
Етос и мото школе узет је из Тропара Светом Сави и гласи „Пут у живот“. Деца нижег узраста, која већ похађају школу, отворена су и спремна да га усвоје. Сваке године ћемо отварати нови разред и идеја је да, паралелно са основном школом, отпочнемо и реализацију пројекта средње школе да би деца могла да наставе образовање, заврше средњу школу и стекну основу за факултет, најављује Владика Силуан, дете аустралијске дијаспоре, данас духовни отац вернима међу којима се родио, а у чије је духовно биће трајно утиснут печат ваљевског краја, одакле данас стижу први отаџбински каплари Колеџу Светог Саве – јединственом подухвату на пољу образовању у српској дијаспори.
Извор: Епархија ваљевска
.png)
