Светом архијерејском литургијом коју је служио Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва епархије и свечаном литијом, седмовековна српска лавра манастир Бањска, задужбина Стефана Уроша II – Св краља Милутина, у присуству великог броја верника прославила је храмовну славу Светог Стефана и 700 година од упокојења свога ктитора.
Владика Теодосије замонашио је бањског искушеника давши му монашко име Мирон по Светом Мирону чудотворцу критском. Новопостриженог монаха привео је игуман манастира Бањска протосинђел Данило.
“На данашњи дан када славимо Светог првомученика архиђакона Стефана, коме је посвећен овај храм свештене обитељи манастира Бањска имали смо ту радост и дар од Бога да добијемо новог сабрата, монаха, у години када славимо 700 година од упокојења св краља Милутина. Ова света обитељ и овај храм су се обукли у ново рухо, не само да је црква задњих година обновљена и украшена, да је то заиста лепота видети, него се и братство обнавља. Ова светиња је вековима лежала у гробу, васкрсла је и у сили васкрсења она је просијала”, рекао је владика Теодосије.
После светог причешћа, свечане литије и резања славских колача владика Теодосије је честитао славу игуманиу Данилу, братији свете обитељи и свечарима, рекавши да је велика част бити домаћин славе на 700 година од упокојења краља Милутина.
“Свети краљ Милутин је био наш највећи задужбинар, добротвор, имао је велику милост према свима, подизао је и обнављао цркве, велика је част наставити његово дело и оно што су у славу Божију подигли и установили да одржимо, све што недостаје да надоместимо, да допунимо како би наше светиње и даље трајале и имале своју улогу у нашем роду. То су молитвени домови, они нису подигнути да буду само споменици и музеји, они су живе цркве у којима се приноси бескрвна жртва Господу нашем и то су знали наши благочестиви краљеви и подизали су задужбине како би оне биле место њиховог вечног покоја и сведочиле о љубави коју су имали за Бога и ближњег”, рекао је владика Теодосије.
Домаћини славе, заједно са игуманом Данилом, лекари Драгиша Миловић и Радован Ковачевић предали су колач свечару за следећу годину Предрагу Рочкомановићу из Београда, родом из Приштине.
За све госте, колачари су припремили трпезу љубави, која је завршена уз гусле и песму.
У манастиру Бањска је 2004. године после више од пет векова св архијерејску литургију са архијерејима служио блаженопочивши патријарх српски Павле, чиме је означена обнова и враћен духовни живот.
Манастир Бањска, са саборним храмом посвећеном Светом Стефану, заштитнику династије Немањић, Свети краљ Стефан Урош ИИ Милутин (1282 -1321. год. на престолу Српске државе), и подигао је за само четри године (1312 – 1316), на месту старијег порушеног храма, где је за време Уроша И било седиште Бањске епископије, Милутин је епископију претворио у игуманију, манастирску лавру ставропигијалног ранга, по реду четврта иза Студенице, Милешеве и Сопоћана, одредивши је за своју гробну цркву.
Манастир Бањска је 2013. године свечано прославила седам векова постојања и опстајања у бурној историји коју је делила са својим народом, паљена, пљачкана и скрнављена. Библиотека, раскошни богослужбени предмети, иконе су спаљене или покрадене.
У 17 веку црква је била претворена у џамију, а остале грађевине у порти порушене. Рестаурација и конзервација урађена је 1938.год.
Сликарство се назире у пар фрагмента на луку испод централне куполе, рад дворских сликара Михаила и Евтихија.
Најзначајнији Бањски скулптурални украс је скулптура Богородице са малим Христом. Богородица је била део скулптуралне декорације која је красила окно изнад портала (лунету) на улазу у централни део унутрашњости храма (наос). Данас чувена као Богородица Соколичка чудотвори у оближњем манастиру Соколици.
Манастир Бањска је споменик културе прве категорије од значаја за Републику Србију. Српска православна црква, Влада Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и Републички завод за очување споменика културе улажу напоре како би се овом важном споменику културе вратило достојанство.
Стефан Урош ИИ Милутин “најславнији краљ српски, који је највише је храмова подигао, цркава обновио и светих обитељи устројио” владао је 40 година и подигао 40 цркава.
У периоду од 1293. до 1321. Милутин је подигао саборни храм у Хиландару на Светој Гори, Богородицу Љевишку у Призрену, Св Никиту у Скопској Црној Гори, Св Јоакима и Ану у Студеници, Св Ђорђа у Старом Нагоричану, Бањску и Грачаницу на Косову.
Бањска се издваја као главна задужбина богато опремљена и даривана намењена вечном покоју овог “превисоког и крепког и самодржавног и милостивог краља српског…” који сагради манастир Светих Арханђела у Јерусалиму недалеко од гроба Господњег, цркву св Софије у данашњој Софији у Бугарској, на светој гори Синајској цркву св Стефана, у Цариграду цркву звану Продром посвећену Светом Претечи, у Солуну сагради две цркве: св Николају и св Георгију….
Краљ Милутин се упокојио 1321. године у Неродимљу, одакле га је архиепископ Данило ИИ пренео у Бањску.
Након две и по године, због знамења и светлости од гроба Св краља, извађено је његово тело, потпуно не трулежно. Турци су порушили манастир, тело Св краља је пренето у Трепчу, акасније 1460. године у Бугарску, где се и данас налази у Софији у цркви Св Недеље. У Бугарској је веома развијен његов култ па цркву називају и краљевом.
.png)
