Празник светих мученика Калиника и Серафима (11/29. август 2021. године) обележен је у храму светог Јоаникија Девичког Чудотворца, свештеном Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање пароха бресничког јереја Милоша Ђурића и протођакона Ивана Гашића. Чтецирали су вероучитељи Марко Гаљак и Стефан Радисављевић, док је певницом руководио Страхиња Савковић.
У својој архијерејској беседи Преосвећени владика Јован је рекао:
“У име Оца и Сина и Светог Духа.
Помаже вам Бог браћо и сестре! Овај свет у злу леже учи нас Свето Писмо. Зато је овај свет по учењу светих Отаца кушалиште за сваког човека. Зло непрекидно облачи себе и пресвлачи себе у разноврсна искушења и саблажњавања. Само да саблазни човека и да човека наведе да чини зло, а човек мора прво да се одрекне добра и добрих дела да би могао да чини зло. Томе нас учи и Апостол који смо чули у коме апостол Павле каже не можете да пијете Чашу Господњу и чашу онога другога. Све то нам говори браћо и сестре да ми хришћани не смемо да будемо колебљиви људи. Морамо да се определимо. И поред својих слабости и немоћи морамо да се определимо коме служимо, зашто живимо, за кога живимо и због кога живимо. Ма куда кренуо човек иоле осетљив на зло мора осетити како са свих страна искушења кидишу на њега поготову на његово добро. Али ми хришћани не смемо да се уплашимо искушења и невоља које нас сналазе јер ми верујемо у Бога. А кад верујемо у Богу значи да носимо Бога у себи и свом срцу, а шта могу искушења тамо где је онај непопедиви. И зато опет данас апостол Павле нам поручује да је веран Бог наш који неће допустити на нас искушења невоље и патње које човек не може да издржи. Само је потребно да будемо постојани у вери, у молитви у бдењу у чињењу добрих дела, у добрим речима, у добрим милима. Ако у томе будемо истрајни Бог нас неће никада оставити, али морамо увек бити свесни да се зло увек око нас кружи. Нека искушења су добра и добро дођу човеку, јер и болести и искушења доводе човека да још више верује у Бога. Када наиђу искушења баш тада треба да се запитамо и проверимо себе и да уђемо у себе и сагледамо себе изнутра. Зло и добро се стално боре кроз наша срца јер је у срцу човековом и зло и добро у срцу и је и Рај и пакао. И једно и друго човек носи у себи и са собом и определиће се ономе коме служи. Ако служимо Богу, определићемо се за Рај. Ако служимо злу определи смо се за царство таме. Срце је бојиште на коме рат никада не престаје, јер се увек добро и зло боре у нама. Ка што сам већ напоменуо, победиће оно коме ми служимо. Ако служимо богу победиће добро, јер Бог је највеће и једино истинско Добро, он је Непобедив, Свемогућ и Најсилнији. Разбуђени човек увек је свестан моћи Божије и зато тај пробуђени човек стражари над собом и над вратима свога срца. Ако су врата оторена а стражара нема, свако улази и свак излази. Али кад су затворена и и има стражара а ми поставимо веру и доброчинства као стражара онда ћемо знати коме ћемо отворити врата. А ми хришћани, који смо крштени и који смо чланови Цркве Христове опредили смо се за Бога и Цркву Христову. На том путу ћемо имати многа искушења јер зло устаје против добра али баш зато човек треба да буде истрајан и да тражи помоћ Божију и спасење. Ми кад размишљамо о добро и злу спознајемо опасност која прети сваком човеку од зчла. Ако се човек не брани на њега ће зло да кидише. Зато ми треба да се боримо Богом јер је Бог наш победник. Ми морамо да се уздамо у Бога јер смо ми слаби, људска природа је огреховљена и никада не смемо бити сигурни само у себе јер онај који се узда само у себе он пада. И зато нам апостол Павле саветује: “Који мисли да стоји нека се чува да не падне”. Човек који је пао потребна је нечија рука да устане, а та рука нешег спасења је Рука Божиј. И док се човек држи за руку Божију он никад неће пасти. Ако се човек узда само у себе и погорди се он ће сигурно пасти. Ми морамо бити свесни наших падова и грехова да би могли да устанемо и оживимо. Човек може бити свирепо нападнут са стране од које не очекује искушења и управо са те стране може да буде савладан. Зато ни човек како појединац и сви људи својим људским силама нису у стању да се заштите од зла. Зато нам Господ поручује да овај свет у злу лежи. И зато долази наш Спаситељ, да нам да снаге и моћи да се изборимо са сваким злом, искушењем и смрћу. Ту снагу Господ нам даје кроз Цркву и у Цркви. Ми у крштењу задобијамо Бога, јер се у Христа крстимо. И не само да смо се крстили већ смо се и у Христа обукли. А да ли чувамо одећу крштења то зависи од нас. Човек не сме да изгуби наду и веру ни када падне, јер ако и паднеш а имаш веру устаћеш, акада изгубиш веру изгубио си све. Зато ми у Цркви и Светом Јеванђељу имамо свете Тајне које нас уче да се постом, молитвом, милосрђем, бдењем, смирењем, човекољубљем боримо против против нашег пада. На земљаском бојишту човек стоји врлинима а пада и пробада гресима који нису покајани. Нема греха које нам Бог не може опростити, али наше покајање треба да буде дубинско а не површинско. Да осетимо и да нас заболи што смо се огрешили од Бога, јер сваки грех нас удаљава од Бога и другога. Према нашој ревности Господ нам додаје благодат да бисмо се одбранили од свих сила које нас нападају. И зато призовимо Гопода у помоћ и замолимо Га да нас сачува у искушењима да сих можемо носити и да крај нашег живота буде безболан, непостидан и миран. Зато ако смо пали тражимо руку спасења која ће нас узвести до Царства Божијег. Бог вас благословио!”
Извор: Епархија шумадијска
