Завјет за Царство небеско
(приказ 294. броја Светигоре)
Са празником Успења Пресвете Богородице из штампе је изашао нови, 294, броj образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Нови – по садржају, дизајну, новим рубрикама, новом уреднику… Али је он помало и стари, личи на некадашња издања од 64 стране, са тањим папиром, без фолије.
На насловној страни је моменат освећења славског колача у метохијским Осојанима, симболу повратка Срба на Косово, гдје је одржан први „Ђедов сабор“, о којем пише Слободанка Грдинић у репортажи „Митрополит Амфилохије – човјек видовданске свјетлости”. „Косовска жртва је извор Духа Светога”, гласи носећа бесједа овог броја, коју је изговорио изабрани митрополит црногорско-приморског Јоаникије на Газиместану на Видовдан. За Видовадан и косовску етику везан је још један Светигорин текст. Др Васиљ Јововић се бави значајем Косовске битке у црногорској јавности за вријеме владавине Николе I Петровића.
Од богословских садржаја, есеј протојереја Слободана Лукића приближава тајну празника Преображења „Добро нам је бити овдје” и Успења „Мајка истинског живота”. Јеромонах Никон (Кокотовић) пише о значају догматског вјероисповиједања Св. Марка Ефеског у савременој мисији Православне цркве.
Нова Светигора доноси и нову рубрику – Архив – коју приређује професор историје Миомир Ђуришић, а некадашња хроника преименована је у Љетопис митрополије. Од последњих најзначајнијих догађаја наше митрополије Светигора је издвојила: упис Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке СПЦ у јединствену евиденцију вјерских заједница; освећење обновљене Цркве Вазнесења Господњег у селу Стравче у Кучима, „мјесту гдје се брусе јаки карактери”; јубилеј архимандрита Рафаила Калика, настојатеља Манастира Морача, који четири деценије столује у славној морачкој немањићкој светињи; VIII Трг од ћирилице; као и IV Међународну духовну академију „Свети Јевстатије Превлачки“ у спомен на митрополита Амфилохија, на Михољској превлаци. Са те академије Светигора преноси излагање епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила (Бојовића) под називом „Религија и философија Његошева по митрополиту Амфилохију”.
Разноврсности садржаја доприносе и друге теме. Освјежење је тема везана за језик, лингвисте др Јелене Газдић, чији рад носи назив „Српски језик и генетски модификована Црна Гора”. Рајо Војиновић, који је преузео кормило уредника Светигоре, позабавио се немањићким предањем на Градини мартинићкој. Са Љубовићком црквом и гробљанском црквом на Чепурцима читаоце упознаје мр Смиља Влаовић. А гробљанске цркве и надгробја својевремно је проучавао покојни историчар проф Предраг Вукић, чији се одломак из необјављеног текста „Гробови руских избјеглица на Цетињу” нашао међу корицама Светигоре. О Русији и руским избјеглицама говорио је пјесник Зоран Костић у разговору „Људскост и стваралачки нагон морају бити у спрези”. Пред читаоцима је и занимљива историја из Руске цркве „Опсада и одбрана Тројице-Сергијеве лавре”.
Др Будимир Алексић написао је приказ на научно дјело Душка Бабића „Његошев национализам“, а мр Радоје Фемић на књигу Андрије Радуловића „Генерал и ласта“.
У овом времену чуда, ђакон Павле Љешковић у свом запису „Портрет” подсјећа нас да „научно-фантастичне приче Николаја Гогоља код нас у Црној Гори, нажалост, спадају у чисти реализам”.
Марија Живковић