Никада кивот са моштима Светог Јакова није изношен из манастира. Светитељ је ту, у Туману, пуних 75 година. Са одређеном дозом бриге, али и са љубављу покренули смо га у походе Краљеву и Епархији жичкој, управо тамо где је Светитељ живео и делао у славу Божију.
Све магле и бриге развејане су када су звона храма Светог Саве поздравила Преподобног. Видљиви призор био је нестваран. Радост је озарила лица свештенослужитеља и вернога народа. Благодат је била очигледна и готово опипљива. Некада тужно отишавшег из града, дочекују са почастима. Несхваћеног и другачијег, сада срећу небом прослављеног. Заиста свој међу својима. А и ми у његовој пратњи осетили смо се тако. Тек у Краљеву пред моштима Светог Јакова разумео сам и схватио колики је дар Господ кроз њега излио Туману.
При повратку моштију у манастир братија видно радосна брзо унесоше Светитеља на своје место. Кажу осетило се да је отишао и одахнули су када је опет ту. Слава Ти Господе, хвала ти велики угодниче његов, који нам блисташ вечним сјајем.
Игуман тумански архимандрит Димитрије (Плећевић)
Извор: Епархија жичка
.jpg)
