Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, одржао је 11. новембра 2021. године редовну седницу у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима.
У седници су узели учешће чланови Синода: Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом и преосвећена господа епископи сремски Василије, зворничко-тузлански Фотије и крушевачки Давид. Од маја 1848. године, проглашењем митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, Сремски Карловци, до тада седиште Карловачке митрополије, постају друга катедра српских патријараха, да би маја 1920. године, после уједињења свих тадашњих српских православних епархија, првопрестони Београд постао седиште Српске Патријаршије. Данас Српска Православна Црква има три седишта, односно патријарашке катедре: Пећ, Сремски Карловци и Београд.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је протојереја Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, правом ношења напрсног крста.
После седнице, Патријарх и архијереји су прошетали тргом и карловачким улицама уживајући у лепоти велелепних палата које су саградили њихови претходници, карловачки митрополит Стефан Стратимировић и патријарх Георгије Бранковић.
Патријарх се затим упутио у зграду Богословије Светог Арсенија Сремца, где је освештао Спомен-собу, својеврсну ризницу докумената, списа, књига, слика, фотографија и других предмета који сведоче о дугој и богатој историји тог славног црквено-проветног завода.
- Kарловачка богословија је незамењива у историји просвете нашег народа јер нас подсећа на оно што је суштина на којој се изградила наша историја и предање. Сремски Kарловци нису само место где се вера и наука укрштају, већ представљају јединствену целину која се прожима, истакао је патријарх Порфирије.
Свечаном чину је присуствовао и г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе, уз чију је помоћ обновљена Спомен-соба и реконструисан кров знаменитог училишта.
- Сремски Kарловци у целини су једна од најважнијих тачака на вековној мапи нашег трајања, духовности и идентитета и зато је Покрајинска влада 2018. године основала Фонд за обнову и развој културно-историјског наслеђа и издвојила знатна средства, између осталог, за санацију и рестаурацију фасада Патријаршијског двора, Саборног храма Светог оца Николаја и римокатоличке цркве, обнову крова Богословског интерната и радове на још неколико здања у најужем градском језгру, истакао је председник Владе АП Војводине.
Извор: Инфо-служба СПЦ
