Са празником Ваведења Пресвете Богородице у храм, из штампе је изашао нови број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. „Ваведење је почетак Божјег благовољења“ гласи наслов уводног текста који потписује протосинђел Никон (Кокотовић). Уласком Мајке Божје у храм и човјек је позван да ступи у светињу и сам да буде светиња, зато је значајан „васпитни карактер црквеног богослужења“, о чему пише протојереј Слободан Лукић, док ђакон Александар Лекић бесједи о томе да се Царство Божје отвара за оне који показаше вјеру као жена Хананејка.
Значајни догађаји из наше митрополије у периоду од посљедњег броја обухваћени су Љетописом Митрополије, a онима најкрупнијима, као прослави Светог Петра Цетињског, Данима Његошевим, годишњици упокојења митрополита Амфилохија дато је највише простора. У мјесту вјечности између два Петровића, два црногорска горостаса, смјестила се икона трећег – митрополита Амфилохија, поводом чије су годишњице упокојења биле организоване културно-духовне свечаности. Тим „нашим Митрополитовим данима и годинама“ Светигора је посветила највише страна. Поред репортажа о помену и представљању идејног рјешења задужбине митрополита Амфилохија, ту су и излагање др Андреја Јефтића „Јединство теологије и живота“ о богословском стваралаштву митрополита Амфилохија и излагање епископа диселдорфског Григорија „Нема у нашој историји личности сличније Светом Сави“. С једне стране те личности је онај „Божји чoвјек који је свој народ привео Христу“, како гласи репортажа о прослави Светог Петра Цетињског, а с друге Његош, „који је имао искуство неба“, како рече митрополит црногорско-приморски Јоаникије бесједећи на отварању „XI дана Његошевих”.
Светигора је међу корице ваведењског броја, поред имена почившег Митрополита уписала још многа имена вриједна сталног помињања. Сјећања на оца Лазара Острошког „Волим Мајку Божију“, дијеле сестре Ћелија пиперских. Тиху мати Јелисавету, „непоколебивог Христовог свједока“ не заборавља протосинђел Јустин (Мреновић). Др Будимир Алексић пише о пр. др Вукашину Баћовићу, а др Васиљ Јововић о Стојану Ковачевићу „српском хероју и родољубу“.
Оливера Радић је читаоце повела на славу манастира Свети Врачи Козма и Дамјан у Зочишту. Мр Смиља Влаовић допуњује запис о моштима Светог свештеномученика Харалампија у Црној Гори.
Питањима из језика у овом броју бави се проф. др Драга Бојовић, говорећи о проблему родно-сензитивних форми у српском језику, док мр Радоје Фемић открива „пјесника православног надахнућа – Сашу Нишавића. На крају, јереј Павле Божовић упућује на слојевитост филма „Човјек Божји“, чијим се цјеловитим сагледавањем може уочити икона Христова.
