У сусрет Рождеству Христовом – Божићу, великом загрљају Неба и земље, у Коме Бог постаје човек, а човек бог по благодати, изашао је из штампе нови број часописа Жички благовесник (јануар-март 2022). И овога пута, кроз текстове, избор илустрација и ликовна решења гђе Јелене Нешковић, часопис шири празничну радост међу читаоцима – и речју и сликом.
Празнична рубрика је испуњена са три текста посвећена разумевању тајне празника Божића, а један текст је посвећен празнику Богојављење – који је од почетка повезан са Божићем.
Божићна посланица из 1935. писана пером Светог Владике Николаја, а упућена пастви Епархије жичке којом је тада администрирао, тумачи јеванђелску причу о Сејачу и семену. На први поглед, ово се може учинити као промашена тема, али далековидост Светога Владике и познавање политичких прилика тога времена, указују на опасност семена разних светских наука које се супротстављају Христовој науци као семену које је Реч Божија Оваплоћена. Ово је својеврсна актуализација празничног догађаја у конкретном времену, што говори не само о изузетним ерминевтичким способностима писца, већ и о његовој пророчкој личности.
Јеромонах Исидор (Јагодић), професор Богословије у Призрену, пише текст под насловом „Да се Христос роди у нама”, у коме указује на основни смисао празника, као и на примесе које су се временом на њега надовезале али које не смеју заузети прворазредно место како не би бациле сенку на живо учешће народа Божијег у овом великом догађају из историје спасење човека и света.
Ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије у Београду, у тексту под насловом „Божић – време је за славље” указује да је суштина Божића у радосној вести о рођењу Бога међу нама. Ова радост је различита од овосветских радости, па се само кроз њу може доћи до истинског начина учествовања у историји као простору преплета радости и туге. Позивајући се на Светог Григорија Богослова, прави паралелу по којој је Христос сличан гладијатору који у арени изазива противнике да му изађу на мегдан, а на крају и саму смрт – коју побеђује кроз Васкрсење.
Ђакон Далибор Ђорђевић пише о празнику Богојављења Господњег указујући на сложену историју овога празника, који је поред многих других мотива укључивао најпре Крштење Христово. Кроз наше крштење ми учествујемо у тајни овога празника који препорађа из смрти у живот. Зато се поштовање овога празника не сме свести на долазак у храм по освештану водицу, већ Чин водоосвећења има свој смисао управо кроз наш преображај у води живота и учешће у светотајинском бићу Цркве које и јесте првобитни контекст Чина водоосвећења (крштење катихумена).
Архимандрит Дамјан (Цветковић) пише о Историјско-црквеним аспектима Богомољачког покрета. Овде се могу пронаћи многи важни увиди који појашњавају околности у којима настаје овај покрет верног народа који је одиграо одлучујућу улогу у очувању побожности кроз веома тешка времена. Ако се у обзир узме чињеница да је Богомољачки покрет несхватљив без повезивања са ликом и делом Светог Владике Николаја, онда је наш часопис посебно обогаћен расветљавањем још једне од врлина које је он пројавио кроз организацију овога покрета.
Протојереј Милан Филиповић је приредио текст протојереја-ставрофора Алексе Тодоровића под насловом „Помени, Владико Человјекољубче”. Овај текст импресионира побожношћу са којом је овај велики сатрудник Светог Владике Николаја вршио Свету Литургију помињући кроз Проскомидију преко 6.000 имена. Чудесни догађаји који су се у вези са овим дешавали крепе веру и позивају сваког свештеника на ревност, а народ на посвећеност молитвеном помињању кроз Литургију.
Текст презвитера Василија Термоса, у преводу са енглеског који је начинио г. Јовица Стефановић, посвећен је теми опраштања. Широком ерудицијом аутора спајају се увиди теологије и психологије, кроз које се добијају важне поуке за свакодневни живот.
Јереј Љубодраг Стојковић пише о древном Храму Светог Николаја Чудотворца у селу Брезови.
Зоран Матић и др Вања Ковић у заједничком тексту „Логосно срце” пишу о везама срца и мозга кроз проверу најновијих неуролошких и кардиолошких истраживања. Она указују да су древни философи имали многе добре увиде о овој теми, али посебно се истиче да исихастичко предање Цркве може да се похвали увидима до којих је дошло много пре савремене науке потпомогнуте високо развијеном технологијом. Тиме се јавља простор са плодоносан интердисциплинарни дијалог.
Др Драган Хамовић пише о тридесетогодишњој традицији жичког духовног сабора Преображење, на коме су учествовали и награђивани многи значајни песници нашега рода. У наставку пише о овогодишњем добитнику Жичке хрисовуље, песнику Николи Вујчићу.
Следи приказ зборника Искушана мисао Достојевског, који је 2021. године издала Епархија жичка, док је уредник био протонамесник Александар Р. Јевтић.
У рубрици Веронаука, наилазимо на текстове посвећене одржавању часова Веронауке у чачанском округу. Вероучитељ Милош Живановић пише о извођењу часа на енглеском језику, вероучитељ Ђорђе Радојковић о труду ученика Музичке школе у Чачку да кроз песме из Духовне лире Владике Николаја учествују у животу Цркве, а ученица Гимназије Јована Иванковић пише о Светосављу као позиву за децу нашег времена.
Часопис се закључује Летописом богослужења Епископа жичког Г. Јустина, који нам сада, по први пут, долази из пера новог владичанског ђакона Стефана Симића.
