У 32. Недељу по Духовима, на празник Преподобног Антонија Великог, Владика Димитрије је служио свету Литургију у Храму Рођења Пресвете Богородице у Љубињу.
Љубињска стара Црква саграђена је 1896. године, а арехолошким истраживањима утврђено је да се испод Храма налазе темељи двије старије Цркве, једне из периода Немањића, а друге из раносредњевјековног периода. Парох љубински јереј Саша Којовић саслуживао је Преосвећеном Владици.
Након прочитаног Јеванђеља Владика је говорио о неопходности задобијања Царства небеског, односно Вјечног живота, још на земљи. Да би човјек био спреман да препозна и доживи Вјечност у пуноћи, неопходно је да овдје, у овом животу, стекне благодат и просвјетљење; а то се постиже литургијским, светотајинским и врлинским живљењем. Основа таквог живота је у смирењу, о којем човјека уче оци попут Светог Антонија. Ако човјек свој живот гради уздајући се у свој разум или своје способности, он остаје неприступан за благодат Божију. Промашај богатог младића крије се у немогућности да себе и све што је стекао преда Господу, јер је његова душа постала везана за богатство, умјесто за Бога. Тек када човјек све преда Господу, тада ум, разум, осјећања и жеље почињу складно да постоје, а човјек почиње истински да живи. Владика је нагласио да се тај склад огледа у начину живота са ближњима, јер се ту пројављују истински Божији људи.
