Нови број листа „Каленић“ за 2022. годину отвара светосавска посланица Његовог Преосвештенства Јована, Епископа шумадијског у којој се позива на усрдно поштовање овог српског духовног родитеља, јер, поред тога што је издејствовао самосталност Српској Цркви, он „спаја и велики део српских земаља и територија на којима су Срби оставили свој животни траг. Његов допринос српском народу јасно је препознатљив у целокупном нашем школству, култури, језику, праву, медицини, дипломатији и стога су Срби с правом светосавски народ“.
Након посланице следи текст „Васкршњи тропар и кондак првог и другог гласа: богословско-филолошки коментари“, аутора Ларисе Маршеве и Јована Страунова, у којем се детаљно анализирају поменути тропари и дају важне напомене у погледу богослужбених особености самог празника Васкрса.
У новом броју се доноси текст познатог грчког богослова Панајотиса Христуа, под називом „Напомене о хришћанском спасењу“. У овом тексту аутор говори о идеји спасења човека и читаве творевине која је постала могућа Оваплоћењем Логоса Божијег. Текст представља критику излагања Ива Конгара на тему „Теолошка питања или питање спасења“ одржаног на симпосиону Екуменског института за напредне теолошке студије у Јерусалиму септембра 1972. године.
Поводом стогодишњице постојања Православног богословског факултета, вођен је разговор са проф. др Владиславом Пузовићем са Катедре за историју Српске православне цркве Православног богословског факултета у Београду. Том приликом је објављена и монографија „Путевима српске црквене историје. Научно наслеђе проте Стевана Димитријевића“. Професор Пузовић у разговору истиче значај проте Димитријевића, његовог научног наслеђа, улогу Православног богословског факултета, као и перспективе будућих делатника на пољу црквене историје.
Такође, читаоци могу прочитати и текст др Бредлија Насифа „Полне парадигме у Православној Цркви“. Др Бредли Насиф је православни хришћанин, Американац либанског порекла. Тренутно је професор библијских и теолошких студија на Универзитету Норт Парк у Чикагу. Докторирао је на Универзитету Фордхам код о. Џона Мајендорфа. Текст је превео протонамесник Драган Поповић.
Међу преводима се налази и текст аутора Георгија Папагеоргија „Болничко дело и медицина у Византијској империји“, који описује могућности и домете медицине у средњем веку.
У новом броју је објављена и беседа јереја Марка Јефтића „Човек – носилац слободе у природи“, изговорена на Десетој смотри црквеног беседништва у Поповићу 13. новембра 2021. године.
У одељку нових издања, налази се приказ Беседе Светог Григорија Чудотворца, Епископа неокесаријског о Божијој нестрадалности и Његовој страдалности. Овај значајан текст ране патристике превео је са сиријског језика, на којем је сачуван, и коментарима опремио др Бошко Ерић, доцент Православног богословског факултета Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву. „У едицији Хришћанско наслеђе коју покреће Православни богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи добили смо могућност да се на нашем језику упознамо са Беседом Мар Григорија Великог Теопомпу: „О Божијој нестрадалности и Његовој страдалности“, истиче се у приказу.
Заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима Епископа господина Јована, Дечија страна).
Извор: Епархија шумадијска
.jpg)
