На празник Сретења Господњег из штампе је изашао нови број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Поводом празника штампана је бесједа блаженоупокојеног митрополита Амфилохија из 2019. године „Сретење са Богом – најзначајнији и најсветији сусрет“. Први истински сусрет српског народа са Богом удесио је Свети Сава, те је „светосавље израз црквености српског народног бића“, о чему пише протојереј Слободан Лукић. Поводом овогодишњег Савиндана публикована је бесједа са централне светосавске академије у Подгорици, коју је изговорио митрополит црногорско-приморски Јоаникије „Црна Гора је oзнаменована именом Светог Саве“. Свједочанство тог знамења изнијето је и у раду др Милене Мартиновић „Службе, канони, похвале Светом Сави и Светом Симеону у рукописима Цетињског манастира“.
Ове године ће бити педесет година од рушења капеле на Ловћену и то је једна од кључних тема часописа, о којој пише др Васиљ Јововић. О ловћенској капели специјално за Светигору говори проф. др Мило Ломпар „Титоисти нису градили споменик Његошу него себи”. А објављен је и текст Миодрага Булатовића „Диоба костију“ из чувене публикације „Сумрак Ловћена”.
О језику у овом броју пише др Јелена Газдић на тему „Утицај англицизама – српски језик између богатства и сиромаштва“. Поред ових, нова Светигора својим читаоцима нуди још низ занимљивих и корисних текстова, међу њима: текст јереја Александра Лекића „Свети Василије Велики и јелинска култура“, ђакона Горана Нухановића „Богослужење као извор освећења“, ђакона Владимира Пекића „Крсна слава и литургија“, Рада С. Булајића „Универзалистичка порука Књиге о пророку Јони“, текст „Повратак Светог Димитрија у Солун“, у преводу професора Благоја Рајковића, као и једну бесједу Светог Мардарија љешанско-либертивилског изговорену 1911. године. Светигора ће вас приказом Гојка Кнежевића упознати са књигом др Будимира Алексића „Из прошлости Црне Горе и Херцеговине“.
Напустио нас је још један епископ који је припадао генерацији оних црквених служитеља који су обнављали цркву од комунистичког пустошења. Од њега се топлим ријечима опростио митрополит Јоаникије у сјећању под називом „Молитвени помен Епископу Лаврентију“.
Садржај овог богатог сретењског издања Светигоре употпуњују Архив, репортажа „Христове године Републике Српске“ и Љетопис Митрополије. У српској повјесници са празником Сретења Господњег нераскидиво је везано Карађорђево име, те је из заоставштине почившег историчара Предрага Вукића за нову Светигору изабран текст „Слава великом вожду Карађорђу“.
.jpg)
