„Тај страх, велим, познавши да је он, већма од свега (другога), чинилац божанске љубави (συστατικόν της θείας ‘αγάπης), блажени Давид вели: „Страх Господњи је чист, остаје у век века“(Пс.18,10), јасно познавши да је он (=страх Господњи) нешто друго од онога страха кога сачињава бојазан казне због преступа. Јер овај (=људски страх) бива споља, и са присуством љубави сасвим ишчезава, као што негде у речима својим показује велики Јеванђелист Јован, говорећи: „Љубав изгони страх напоље“(1Јн. 4,18); док онај (=страх Господњи) по природи карактерише закон истинске срдачности (στοργής), стидљивошћу очувавајући довека Светитељима – и међу собом и према Богу – савршено непропадљив став и начин љубави (τον τής αγάπης θεσµόν τε και τρόπον).”
Преподобни Максим исповедник
„Кратко тумачење Молитве Оче наш” (1–15),
у: Видослов 2006/38, стр. 2.
