Аустралијанци пореклом из држава које су имале суров терор државног апарата, сећају се да je породицa, а нарочито родитељски ауторитет као њена основна особина, сматранa опструктивним у реализацији утопијских идеја оваквих система. Између осталих, наводимо пример Совјетскoг Савезa под Стаљином, разних комунистичких режима Источнe Европe, и Кинe под Маом. Да ли је могуће да је Аустралија кренула истим тим путем? Јавни иступи владиних званичника, дела државног апарата и новинара, у протекле две године, изазвају забринутост код многих Аустралијанаца, као и недавно појављивање у јавности чланка једног лекарa и професора из Мелбурна.
У чланку, од 28. јануара 2022, на сајту https://www.news.com.au педијатар и професор универзитета у Мелбурну, Џон Маси, охрабрује лекаре да вакцинишу децу старију од 12 година и то без дозволе њихових родитеља. Чланак такође цитира изводе из његових прилога за Medical Journal of Australia (MJA). Чланак можете пронаћи на страници: https://www.news.com.au/lifestyle/parenting/kids/paediatrician-says-children-as-young-as-12-should-be-vaccinated-against-their-parents-wishes/news-story/e35e8635614025c522cc3625a798bd98#share-tools
О вакцинацији без пристанка родитеља професор Маси каже: „Родитељи су они који и законски и природно доносе одлуке у име своје деце, али то не значи да имају апсолутну власт или апсолутни суверенитет над својом децом… Деца ово не треба да скривају од родитеља, осим ако не морају, већ треба да отворено кажу својим родитељима да су примили вакцину." Подмукли ток мисли професора Масија овде не стаје, него се наставља: „Дакле, пошто деца постану старији малолетници, она треба да се мање ослањају на родитељски утицај, а ако родитељи одбијају нешто за шта доктор и дете мисле да је добро за дете, онда тежина родитељског става има много мањи значај.”
У чланку се даље цитира професор Маси и његови коаутори на следећи начин: „Кажу да ‘не постоји доња граница година за старијег малолетника’, а све на основу такозване Гиликовe способности (настале на основу једног случаја у Великој Британији), којa даје право малолетнику да добије контрацепцију, што опет процењује сам лекар клиничар од случаја до случаја.“
За случај да лекари клиничари имају дилему „да ли би вакцинисање деце без одобрења родитеља могло имати законске последице“, професор Маси их уверава да нема разлога за бригу, па каже: „Савезна влада је већ заштитила лекаре спроводећи процес 'обештећења без кривице' код вакцинације против КОВИД-19, унапред их ослобађајући од одговорности. Ово се односи на вакцине које се дају у било ком узрасту, укључујући и малолетнике од 12-17 година. Према томе, ‘захтеви осигуравајућим друштвима за немар’ у случају нежељеног догађаја као последице вакцинaције не би требало да буду разлог за одвраћање лекара од вакцинације детета.“
Говорећи за МЈА, професор Маси каже: „препоручујем и деци од пет година да приме вакцину“ иако још увек нема података о нежељеним ефектима. Из чланка није јасно да ли професор, по горе наведеном принципу, мисли да би предшколска деца требало да заобиђу „родитељски ауторитет“ и да се вакцинишу уколико сматрају да је то потребно.
Колико год да је мишљење професора Масија узнемирујуће, коментари читалаца били су уверљивији у оповргавању и одбацивању оваквог стручног става. Наравно, родитељи су инсистирали на свом учешћу у одговорности изборa малолетнe децe када се тиче њиховог здравља и лечења. Међутим, Аустралијанци не би смели остати равнодушни према „стручним саветима“ попут ових професора Масија, јер овакве „стручне савете“ политичари претварају у јавну политику коју изабрани званичници сурово спроводе у дело.
Родитељи су природно и разумљиво забринути због могућих последица вакцинације против КОВИД-19 по здравље деце. Да не говоримо о стрепњи коју код њих ствара злокобнa претњa могуће обавезне вакцинације малолетника против КОВИД-19. Иако нас политичари и медији уверавају у супротно, знамо да још увек није извршена научна процена ефикасности и дугорочне безбедности тренутно доступних вакцина против КОВИД-19 по здравље људи. Избегавање јавне расправе и утишавање супротног става по питању вакцина против КОВИД-19 узрокује забринутост за нашу либералну демократију – демократију засновану на јудео-хришћанским слободама и принципима.
Док овај талас Омикрон варијанте достиже свој “peak”, и док нема назнака неке нове варијанте, време je да застанемо, ставимо прст на чело и размислимо о свему. Поверени нам верни народ постајe све неповерљивији према властима и према струци. CDC нам каже да mRNA вакцине не нуде готово никакву заштиту од Омикрона, па се питамо чему онда, сурови и бескрупулозни напади и притисци да се вакцинишемо, ревакцинишемо и 'бустерујемо'!?
Родитељи, нико на овом свету не воли вашу децу и не брине о њима одговорније и боље од вас. Чак ни најдобронамернији социјални радник, лекар, духовник, учитељ, угледни професор или било ко други, се не може старати о вашем детету боље од вас. Ваша деца су дар од Бога и ваша cу одговорност и, иако се понекад морате консултовати и тражити помоћ од стручњака, лекара, знајте да имате право да инсистирате и останете доследни родитељским правима. Као хришћани, будите сигурни да је бити родитељ светo звање. Не плашите се, али будите на опрезу. Будите храбри јер морате да се бринете о својoj деци и да их успешно проведете кроз ова тешка времена. И најважније је: имајте вере! Верe у Христа, који je Пут, Истина и Живот!
Молитвама нашег Заштитника Светог Саве Господе Исусе Христе помилуј нас!
Епископ аустралијско-новозеландски
+ Силуан
