У понедељак, 14. фебруара, када наша света Црква прославља светог мученика Трифуна, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Преосвећеном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јереј Иван Антонијевић, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су: г-дин Милош Коцић, Димитрије Јаковљевић и Лазар Антонијевић. За певницом је било братство храма Светога Саве са верним народом.
Преосвећени се по прочитаном Јеванђељу обратио верном народу, и протумачио је садржај данашњега Јеванђеља по Луки, које нам говори о разговору између Христа и Апостола, о сили и благодати коју су добили од Господа: „Ево дајем вам власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију и ништа вам неће наудити“. Из ове једне реченице браћо и сестре ми видимо шта значи веровати у Христа, шта значи живети Христом, шта значи носити Христа, и шта значи надати се у Христа. А све то значи да је Господ наш Исус Христос Победитељ и смрти и греха и непријатеља и видљивих и невидљивих. Дакле, то још значи браћо и сестре значи да је Христос јачи од сваког зла, а Он је сам рекао да овај свет у злу лежи. Он је јачи и зато сваки онај човек крштени, који призове име Господње тај ће се спасти. Онај који призива и живи у имену Божијем све невоље које га сналазе, скоро да га неће дотаћи. Ко може против Христа? Ђаво има моћ и да сплеткари, и да наводи људе на искушење, али нема свемоћ. Свемоћ је у нашем Господу Исусу Христу. Ми браћо и сестре ове Христове речи када је казао Апостолима: Ево дајем вам власт, не световну власт, него власт над духовима нечистим. То је она много важнија власт, да се они боре против свих непријатеља овога света, и ми у томе видимо да ми именом Христовим и вером у Њега можемо победити и телесне и духовне непријатеље, и видљиве и невидљиве непријатеље. Много је теже победити оне невидљиве непријатеље. Са видљивим непријатељем знамо како да се боримо. Ако нисмо наоружани вером, светим тајнама и врлинама нећемо се моћи изборити против тих духовних непријатеља, они су невидљиви и они су опаснији по човека. Видимо да Господ благосиља Апостоле за њихово служење, и Апостоли ојачани Христом, а Христос их је снабдео собом и благодаћу, да они који су ојачани Христом, да све стреле и видљиве и невидљиве могу одбијати. Зашто? Зато што Христа носе, зато што они не проповедају себе, не говоре о својој некој сили, него проповедају Христа, преносе народу силу Божију, и шта се догодило? Они су именом Христовим чуда чинили. Болесни су оздрављивали, мртве васкрсавали. И што је још најважније да су демоне изгонили из људи... Апостоли су се чували од тог највећег греха гордости. Ми смо имали прилику да из јучерашњег јеванђеља чујемо шта то значи када човек има гордост у себи. Гордост човека одваја од Бога, одваја га од заједнице, другог човека, од самога себе. А смирење приводи човека Христу, и зато је Господ рекао да се Он гордима противи а смиренима даје благодат. Не воли Бог гордога човека. Него воли смиренога човека. И у тог смиренога човека у њега се усељава Бог, а у гордог никако, јер горд човек не жели да усели Бога у себи. Апостоли су рекли да се у име Христово и демони покоравају. Шта им је Господ одговорио? Добро је то. Прво је добро што имате смирења и носите мене у себи. Немојте се радовати што вам се демони покоравају. Браћо и сестре, треба заиста човек духовно да буде јак па да се не погорди када именом Христовим изгони демоне. Христос им каже немојте се томе радовати, него се радујте што су имена ваша написана у књизи живота. То је оно што је најважније браћо и сестре, да нам имена буду уписана у књигу живота. Сваки од нас добија на рођењу ту књигу живота, и исписује је. Чиме ћемо је исписати то је до нас, да ли добрим или злим делима. Онај човек чије се име нађе у књизи живота тај живи вечно и не може да пропадне. Тај се труди да задобије живот вечни. Зато се треба и трудити борити и знати да је смисао и циљ нашега живота да трудећи се задобијемо тај вечни живот. Ми смо овде привремени, пролазни смо, овде смо пролазни али горе непролазни. Каквим животом живимо, да ли живимо хришћанским или нехришћанским од тога зависи наш вечни живот, Царство Небеско, непролазни живот. Зато браћо и сестре молимо се Господу, тражимо помоћ Његову и силу Његову да нас он снабде силом својом благодаћу својом, да можемо Христа носити у себи, а када Христа носимо у себи Христом и живимо све ћемо победити и унутрашње и спољашње непријатеље. Зато будимо са Христом, да би Христос био са нама, да када га призовемо да нам помогне и да нас спасе. Бог вас благословио“.
Извор: Епархија шумадијска
.png)
