У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти.
На празник Сретења Господњег, Епсикоп рашко-призренски г. Теодосије, началствовао је Eвхаристијским сабирањем у манастиру Грачаница. Епископу су саслуживали игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава; игуман манастира Зочиште, архимандрит Стефан; игуман манастира Архангели, архимандрит Михајло; игуман манастира Црна Река, протосинђел Андреј; протојереј Светислав Трајковић, јереј Дарко Маринковић, јереј Саша Митровић, као и ђакон Вратислав Богдановић.
За певницама су појале сестре манастира Грачаница, као и ученици призренске богословије са својим професором, јеромонахом Никитом. Након прочитаног јеванђеља беседио је игуман Високих Дечана, отац Сава, говорећи о значају празника за спасење света.
“Блажени су они који у овоме животу виде Христа, блажени су они који у срцу своме виде Спаситеља света. И напуштајући све ово, они су већ у новом и вечном животу. Зато је важан Симеон, проповедник и васкрсења и спасења, и његове речи одјекују нашим срцима и ми се сви молимо да заједно са њим и са свима светима сусретнемо са Господом, и да можемо и ми да кажемо ‘сада отпушташ слугу свога Владико, по речи својој, у миру.’ Јер Господ је милостив и Господ је онај који жели да вечно живи у нама, кроз нас и са нама, јер у Христу јесмо, у Христу бивамо, у Христу се крећемо, као што каже Апостол Павле.
Након Свете Литургије, Епископ Теодосије је заједно са свештенослужитељима служио опело новопрестављеној монахињи манастира Грачанице Василији (Божовић), која је потом сахрањена на монашком гробљу манастира Грачанице.
На крају опела, Епископ се обратио верницима речима:
,,Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено место покоја’’- овим речима испраћамо данас нашу драгу монахињу, сестру, мајку и баку Василију. Данас испраћамо монахињу која је испунила заповест о љубави, смирено корачајући у овом свету, увек спремна да дарује свима све што има. Попут блаженог Јова, она је и у здрављу и у болести призивала име Божије. Знала је да све што има да јој је Бог дао. И због таквог њеног смирења, Господ је даривао анђеоским даром. Господ јој је даривао монашки постриг. Примањем монашког пострига, она се поново родила, и тако поново рођена и очишћена од свега, њена душа отишла у наручје Божије”.
