На празник Светог мученика Трифуна владика Димитрије служио је у Љубињу, а саслуживали су јеромонаси Павле и Антоније, протојереј – ставрофор Младен Жуловић, протојереј Небојша Радић, ђакон Крсто Авдаловић и домаћин јереј Саша Којовић, који је са својом породицом угостио Епископа и многе госте на дан Крсне славе.
На почетку еванђељске бесједе Владика Димитрије прво је честитао Славу домаћину. А говорећи о Празнику, рекао је да од Христовог доласка у свијет када је Бог постао човјек и пострадао за нас нема веће љубави него дати живот за ближње, јер читав свијет стоји на Христовој жртви и љубави. За њега су рани оци говорили да је првомученик, а из Његовог првомученичког страдања родило се све што је вриједно, добро и истинито. Обраћајући се дјеци, али свима сабраним, Владика је рекао да је човјеку природно да повјерује у Христа, јер је он најдивније што се могло десити на земљи; и позвао их да читају Јеванђеље како би упознали Христов лик, завољели Га и кроз Њега завољели ближње. Примјер такве љубави су свети Христови мученици, који су Христа вољели више него свој живот и своје тијело. Владика је подсјетио све присутне на житије Светог мученика Трифуна, говорећи о дару исцјељења који је посједовао и о жртви коју је поднио не одрићући се вјере у Христа.
По отпусту Владика је још једном свима честитао Славу и пожелио да се сви удостоје да уђу у Христову Љубав и Жртву, а за савременог човјека, који не мора вјеру да свједочи као ранохришћански мученици, довољно би било да не постави себе у центар, да не прави од себе идола. Јер истинске и праве хришћане краси љубав која их чини способним да Бога и себе поставе у центар живота.
