Празник три светилника Цркве Христове, Василија Великог, Јована Златоуста и Григорија Богослова – прослављен је евхаристијским сабрањем у подгоричком храму Великомученика Георгија.
Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински, уз саслужење браће свештенослужитеља овог древног храма: протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине Цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Блажа Божовића и ђакона Ивана Црногорчевића.
Певницом на литургијске возгласе, праћен верним народом Божијим, руководио је протојереј Јован Радовић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима се поучном беседом обратио, началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић, честитајући свима овај посебни црквени празник, који зовемо Света Три Јерарха; а зовемо га тако јер је необичан у томе што у један дан славимо три различита Светитеља иако сви они имају и свој посебан дан кад се славе, поучио је отац Гојко.
Он је објаснио да данас када славимо Св. Василија Великог, то је – оно што зовемо православна или Српска Нова година, 14. Јануара. Светог Григорија Богослова и Св. Јована Златоустога смо славили ових дана, крајем јануара и почетком фебруара – понаособ сваког од њих.
Затим је прота Перовић појаснио да је у једном нама тешком замисливом времену у историји православне Цркве, у времену када је трајало Византијско царство, (а то царство је било такво какви су цареви били, какво је устројство било и које су теме у друштву биле присутне) које је живело црквеним животом и које је било потпуно испуњено црквеним темама, до те мере, да су се групе људи расправљале у једном моменту, – ко је већи од ове тројице Светитеља.
,, Неки су рекли добро, сви су велики, ал Василије Велики је један од оснивача монашких типика, велики тумач Светога Писма, велики истраживач црквених догмата, велики Архијереј Цркве Божије и нема спора… Он је највећи. А други су говорили… Велики је Василије Велики … Али какав је беседник Јован Златоусти, па на крају крајева он је написао текст Свете Литургије, која је краћа и практичнија верзија текста, него Литургија Св. Василија Великог. А онда би трећи говорили… Добри су и један и други, али Григорије Богослов – у њему је сабрано и бјеседништво и догмати… “
Беседћи, отац је подсетио да је онда Бог јавио једном Архијереју Цркве Божије, да тај бесмислени сукоб – престане, тако што је Бог јавио – да су сва тројица пред Богом једнака!
Прота је затим указао на чињеницу да можда нама делује то мало чудно да је долазило до такве расправе… Али видимо у овом нашем времену где нам је Бог дао сличну ситуацију која би могла да нам приближи, ту дилему Цркве од онда – а и да нам разјасни неке ствари из нашега духовнога живота.
Подсетивши у своме обраћању да су се пре неколико месеци упокојили, Патријарх Иринеј српски, наш Митрополит блаженога спомена Амфилохије и Владика Атанасије.
,, И чуо сам и од људи који нијесу чланови Цркве – како ли је вама сад у Цркви, кад у неколико дана остадосте без те тројице, таквих Архијереја?
Тада, како је нагласио отац ми ћемо рећи, добро сва тројица су велика али зна се – највећи је наш Митрополит Амфилохије ; али уколико пођемо у Требиње, па питамо ко је највећи, они ће исто рећи – добар је Амфилохије, али ко није Атанасија знао, тај не зна шта је Божији човјек. Па уколико пођемо у Београд, и питамо оне баке у Патријаршији и свештенике по Београду – какв је био Патријарх Иринеј…
Како се ту сложити, упитао је началствујући свештенослужитељ?
Одговоривши, да не треба ни да се сложимо, јер видимо да је прича бесмислена.
,, А још бесмисленија прича постаје ако погледате, три Света Архијереја овде на простору Црне Горе, које је Бог оставио као велика светила православља и наше помјесне Цркве – Светог Петра Цетињског на Цетињу, Светог Василија Острошког у Острогу и Светог Арсенија (наследника Св.Саве) чије мошти почивају у манастиру Ждребаонику.“
Отац је казао да за Светога Арсенија, народ наш не може да се разабере, него га у Бањанима на граници са Херцеговином зову – Св. Арсеније Косијеревски (јер су му тамо мошти биле) а да су онда Бјелопавлићи тражили да му се мошти похране у манастиру Ждребаонику – па га зовемо, Косијеревски и Ждребаонички. Светога Петра Цетињскога, зовемо – Свети Петар Цетињски; Светог Василија Острошког, Херцеговци обавезно додају Тврдошки…
,, Нема те математике, кад је у питању Љубав Божија и љубав међу људима; свака наша љубав и наше међусобно познанство је ,,пуна капа!“, – што би се рекло, љубави и пријатељства. Нема ту мјерења! Нити је то природно.!“ нагласио је о. Гојко.
Рекавши како је Бог удесио, кад се упокојио наш Митрополит, дан уочи Лучиндана – био је дан уочи упокојења Светог Петра Цетињског.
А Свети Петар, на дан уочи дана што ћему се упокојити, синовац, Петар II Петровић Његош.
Па је прота подсетио на речи Матије Бећковића, на дан сахране Митрополитове, када је казао – Бог је дуго тражио трећега, да га стави поред ове двојице!
Такође, подсетио је на ону народну песму, Нема крста без три прста, где видимо тај број три који је прије свега број којим именујемо Свету Тројицу, нагласио је затим.
,, То је један од тих посебних, тајних бројева, који су уткани у цијелу природу у цијело биће наше стварности и оно се преноси и на тај начин да спаја, једнога по једнога Божијега човјека и кад се састану тројица, онда је то нека пуноћа и неки круг и о томе данас најбоље говори данашњи празник !“ нагласио је прота Перовић у својој беседи у храму под Горицом, пожелевши да се и ми сабирамо, једно по једно, двоје по двоје, троје по троје и да тако чинимо ту неку Божију лепу математику, да не може један човек бити сам и мислити да је сам за себе нешто посебно; како кажу стари, на крају немаш пуно пријатеља у животу, – али двојицу, тројицу треба да имаш.
,, Ето то је оријентир за наш свакодневни живот; ово су људи који су се оставрили у својој пуноћи и зарадили Светост. Не може се сам у рај. Не можеш бити Свет, сам за себе, ако ниси у друштву опет неких других светитеља, јер та Светост и није Светост, – бар не онако како нас учи наша православна Црква!“ – објаснио је прота на крају свога обраћања, пожелевши да нам је Бог на помоћи да имамо Божији благослов Свете Тројице у свим нашим домовима у векове векова.
Након примања Свете Тајне причешћа, заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому, Црквене општине подгоричке.
