На празник светог мученика Трифуна 14. 2. 2022. љета Господњег, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, служио је Свету архијерејску литургију у цркви Сретења Господњег на метоху манастира Михољска Превлака у Берима код Подгорице.
Митрополиту су саслуживали: архимандрит Бенедикт (Јовановић), игуман манастира на Михољској Превлаци, јеромонах Рафаило (Бољевић) игуман манастира Подмаине, јеромонах Евстатије (Ивановић) игуман манастира Светог Николе на Ријеци Црнојевића, јеромонах Симеон (Ерић) сабрат манастира Дајбабе, Јеромонах Јаков (Стојановић) сабрат манастира Подмаине, протојереј Миомир Вулевић, јереј Слободан Хаџи-Петровић и јереј Велимир Бугарин, јерођакон Силуан, сабрат манастира Григоријат на Светој Гори и јерођакон Роман (Вилајет) сабрат манастира Острог уз молитвено учешће вјерног народа. У току литургије, Владика је рукоположио сабраћу манастира Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци јерођакона Максима у чин јеромонаха и монаха Гаврила у чин јерођакона. На крају Свете службе Божије словом архипастирске бесједе присутнима се обратио Владика Јоаникије, казавши између осталог да када човјек веже свој живот без Бога, везује га за овај свијет а хришћани који везују свој живот за Христа, ослобађају се бивају слободни и овај свијет им не може ништа.
“Када гледамо на живот светих људи, који су се силином Духа Светога уздигли изнад човјечијих слабости, видимо заправо ко су и какви су прави хришћани”, рекао је Владика, нагласивши да данас славимо једног таквог угодника, Светог Трифуна, који је цио свој живот проживио сиромашно чувајући гуске и био је са тим задовољан, али се богатио духовним даровима кроз вјеру, пост, молитву и уздржање, јер је нашао нешто што је скупље од овога свијета. Нагласио је да Је Господ тај скупоцјени бисер због којега човјек оставља цио свијет да би га задобио. “Тај бисер освјетљава душу и ум и оспособљава га да разумије ствари и овога и будућега вијека”, рекао је.
“Ма шта да је на овоме свијету, само ако се употребљава на славу Божију, оно добија трајну вриједност”, рекао је Владика и подсјетио да се за Светог Трифуна, који је тада био младић, чуло иако је живио повучено, јер је могао да исцјељује од разних болести и изгони зле духове. Владика је подсјетио да је ћерка римског цара била обузета злим духовима и никакви љекари нису могли помоћи тој несрећној дјевојци, док сам демон није рекао да само Трифун може да га истјера, што се и догодило.
“Тако су Хришћани у вријеме гоњења побјеђивали, не силином оружја, него силом вјере, побјеђивали су и незнање и мржњу и пакост, силом вјере, доброте и љубави”, рекао је и додао да је Светог Трифуна цар даровао великим богатствима, али он није хтио да се везује за то, већ је све раздијелио сиромасима јер је имао у својој души нешто много вредније од тог царскјог богатства, имао је Цара славе, Бога над боговима и Господара над господарима, Господа у своме срцу. “Касније кад су настала гоњења, Свети Трифун је и свој живот положио за Христа, радујући се да се коначно сједини са Крстом Христовим и добије удио у заједници са Христом васкрслим”, рекао је Владика.
Митрополит Јоаникије је нагласио да ми овдје имамо благослов јер се близу, у Котору налазе његове Свете мошти, у которској катедрали гдје и ми православни можемо да му се поклонимо. “Свети Трифун је заштитник виноградара, ево овдје смо у винограду, прије свега мислимо на виноград Господњи, а то је вјерни Божији народ који је као лоза многополодна која доноси слатјке плодове, то су хришћани”, рекао је и додао да је виноград и ту у Берима, гдје кажу да се прави понајбоље вино, што је исто велики благослов и да ми треба, трудећи се око овог винограда земаљскога, да не заборавимо да се трудимо да наше душе такође треба да доносе многе плодове смирења, љубави и добрих дјела.
“Нека буде срећан празник свима вама и нека буде срећно рукоположење братији, оцу Максиму јеромонаху и оцу Гаврилу јерођакону, сабраћи светоархангелске обитељи на Превлаци, дје је наш најдубљи коријен и најдубље памћење”, рекао је, закључивши надом да ће Бог дати да се обнови до краја ова древна Митрополија на Превлаци, са великом црквом, конацима и здањима, као што је било у доба Немањића.
