Стефан Немања, у црквеном календару уписан као Св. Симеон Мироточиви, родоначелник је средњовјековне српске државности.
Рођен је 1114. у Рибници, будућој Подгорици. На чело Рашке у звању великог жупана ступио је 1158. У истрајном сукобљавању са Византијом изборио се за самосталност Рашке.У раздобљу између 1183. и 1186. освојио је Зету и ујединио је са Рашком. На државном сабору у Расу 1196. отступио је са трона и уступио га средњем сину Стефану Немањићу, будућем краљу уједињене Србије. Потом се замонашио и са најмлађим сином Савом приступио обнови манастира Хиландарана Св. Гори, посвећеног Св. Ваведењу. Као монах Симеон упокојио се у Хиландару 13/26. фебруара 1200. године у 86-ој години живота. Мошти свога оца пренио је Св. Сава у манастир Студеницу 1208.У истом манастиру мошти Св. Симеона почивају и данас.
Да је Стефан Немања рођен у Рибници (Подгорици) ван сваке је сумње. У житију свог оца Св. Сава дословно је записао:"Рођење му је било у Зети на Рибници''. А средњи син Стефан Првовјенчани, који је као и Св. Сава написао још исцрпније житије Стефана Немање поред осталог ће записати:"И ако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу, а он изиде из буна њихових у мјесто рођења својега, по имену Диоклитија. И вољом Божјом и Пречисте њихове Матере роди и ово свето дијете, које ће Божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачаства његова, пастир и учитељ, па шта више, и обновилац онога што је било пропало, у мјесту по имену Рибница. ''Према томе, вјеродостојни историјски извори јасно и недвосмислено именују Немањино родно мјесто.
Култ Св. Симеона почео се изграђивати већ у средњовјековној Зети.У Доњем Загарчу код Даниловграда још је у вријеме краља Милутина Немањића, по свему судећи почетком 14. вијека, подигнута саборна црква посвећена Св. Симеону Мироточивом. Храм је 1886. темељно обнављен и проширен, да би наредне 1887. добио нови иконостас.
Митрополит цетињски Василије Петровић написао је средином 18. вијека пјесму у молитвеном духу Св. Симеону која је сачувана у рукописној књизи ''Цетињски љетопис" у ризници манастира цетињског. Пјесма почиње покликом:
Симеоне свети Немања
оче многи свога имена
изабране насљеднике си оставио
краљевство у Србији прославио
многе цркве саградили
домовину своју просвијетлили ...
У живописном спјеву "Пјесник и вила" написаном 1892. године краљ Никола велича државотворне домете Стефана Немање, о коме поред осталог каже:
Сабиратељ српске земље
бесмртност је задобио;
колико је задужбина
и цркава саградио!
Краљ-пјесник велича Немању као ујединитеља српског етничког простора и узима га као свој узор и потстрек за националну акцију у будућности.
Управо зато ће у "Пјеснику и вили" надахнуто записати:
На Рибнице самом ушћу
Немања је двор дизао,
и отолен земљу Рашку
и све Српство сабирао.
Краљ и господар Црне Горе полазио је од увјерења да је патријархална Црна Гора утемељена и обликована на немањићкој државотворној традицији и да је њен државно-правни насљедник. Баш зато ће у "Пјесми Светом Сави" написаној уочи Савин-дана 1912. године са одушевљењем ускликнути:
А да нам је она љепша,
слобода је ресит' мора;
слободи је колијевка
Немањина Црна Гора.
Епски народни бард Радован Бећировић-Требјешки помиње Немању у пјесми "Посјета краља Александра Црној Гори" написаној поводом доласка краља Александра на Ловћен 1925. У надахнутој пјесничкој имагинацији вила са Ловћена поручује краљу Александру:
Кад у стару дођеш Подгорицу,
казаће ти римску престоницу
и зидине на Рибници води,
ђе се силни цар Немања роди.
У пјесми посвећеној Марку Миљанову коју је написао 1928. године, пјесник и романсијер Трифун Ђукић Подгорицу с правом менује као Немањину постојбину;
И одјезди... Брда стоји јека,
Муња с Кома Јусу срце пара...
Турци стрепе... Ал' на Марка чека
Немањина постојбина стара.
Занимљиво је да су мјесни комунисти још у вријеме Краљевине Југославије радо пјевали револуционарну пјесму која Зету именује као Немањину земљу.У истој се пјесми велича знамење црвеног барјака као симбол социјалистичке револуције:
На сред Зете Немањине
црвени се барјак вије.
Па нека га, нек се вије,
дошао је из Русије.
Послала га Црној Гори
да се она под њим бори.
Просвјетни систем у Књажевини и Краљевини Црној Гори афирмативно ја уздизао државотворно и духовно насљеђа Немањића. У читанци за четврти разред основне школе, који је приредио главни школски надзорник Ђуро Попов ић (1845-1902), 'у поглављу "Три српска владаоца" о Стефану Немањ и дословно се каже: ''Стеван Немања био је први, који је својом мудрошћу саставио и скопчао раскомадане области свога народа; њима су управљали дотле многи жупани, а Немања је то прекратио и створио једну српску државу".
У инспиративној историјској студији ''Подгорица и њена околина од најстаријих времена" коју је публиковао 1930. године, угледни научни стваралац Никола Шкеровић поред осталог каже:
"Подгорица је и у погледу јачања и ширења српске средњовјековне државе имала значајан удио. Њој је пала у дио част да се у њој роди личност која је у историји српског народа повукла једну снажну црту, која наш средњи вијек одлучно дијели на двије епохе: Зетско-приморску и Зетско-рашку, или просто: Зетску и Рашку. Епоху Зетско-рашку почиње Стеван Немања, оснивалац династије Немањића".
Култ Немањића стољећима се одржавао на просторима Црне Горе и преносио на нова покољења.Али времена се мијењају, и људи у њима. Послије свршетка социјалистичке револуције, одлуком нових државних власти Подгорица је јула 1946. преименована у Титоград, док је Немањина обала, централна улица у главном граду Црне Горе, у току 1976. преименована у Булевар Блажа Јовановића. Након унутарпартијског преврата у државном и партијском врху СР Црне Горе почетком 1989. године, одлуком локалних општинских власти од 12. јуна 1990. истом булевару враћено је старо име, Немањина обала. Али са успоном антисрпске хистерије коју је каналисала и усмјеравала централна државна власт у Подгорици, Немањино име и дјело као симбол српског националног интегрализма на овим просторима опет се нашло на удару несавјесних и неодговорних индивидуа. Одлуком градоначелника Подгорице од 6. фебруара 2004. године централном булевару у главном граду Црне Горе поново је одузето Немањино име, и назив булевара је преименован. Ипак, Цетињска Митрополија као заточник немањићке духовне и државотворне завјетне мисли наставила је да одржава култ Св. Симеона (Стефана Немање). На иницијативу митрополита Амфилохија, у раздобљу од почетка 90-их година па до наших дана, на празник Св. Симеона Мироточивог 13/26. фебруара сваке године одржава се у Подгорици свечана литија. Учесници литије одлазе на Немањин град, на чијим се остацима потом одржава духовна академија.
И на крају, не заборавимо: Подгорица је родни град Стефана Немање. А Св. Симеон је једини светитељ уписан у православном црквеном календару, који је рођен у Подгорици. Стога би било сасвим природно да празник Св. Симеона Немање - 26. фебруар - буде проглашен за Дан Општине Подгорица. С обзиром на нездарву друштвену и политичку климу у Црној Гори, у овом тренутку нема добре воље за усвајање једнњ такве одлуке. Али, како смо већ истакли, времена се мијењају. И људи у њима. У повољнијим друштвеним и духовним околностима у будућности за очекивати је да ће управо такво рјешење постати оживотворена стварност. Јер, с правом каже Свети Петар Цетињски: У имену Божијем јесу суд и правда.
Проф. Предраг Вукић
Извор: Етос
