Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 5. марта, Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Петке у Будви, која је претходила сједници Епархијског управног одбора Митрополије.
Високопреосвећеном Митрополиту је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске, уз молитвено учешће вјернога народа.
У својој архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је говорио о Часноме посту, радости преображења нашега живота кроз подвиг молитве и поста, радости Васкрсења Христовога, уз подсјећање да су свети постови установљени да се држе уочи великих празника: Божића, Васкрсења Христовога, Успенија Пресвете Богородице и празника Светих апостола Петра и Павла.
“И сваки пут када започињемо подвиг поста, имамо прилику да се ослободимо свега онога што је сувишно, свега онога што смета нашем духовном напретку”, бесједио је Митрополит и поучио сабране да иако се наше тијело када постимо тјелесно ослобађа од лоших навика и порива, што је једна страна поста, много је важнија друга духовна страна поста, да се и душа наша научи да пости, да одбацује зле мисли и намјере, злопамћење, свађу, нетрпељивост и све оно што уништава човјека.
Даље је објаснио да тјелесни подвиг поста умногоме помаже да бисмо и овај други пост научили и подсјетио да је Васкршњи пост, који почиње у понедјељак, строг те да хришћани у току овога поста, којима здравље то дозвољава, треба да се уздржавају од рибе осим за Благовијести и Цвијете.
“У богослужбеним пјесмама у току овога поста стално се напомиње о томе како нам пост неће много тога донијети, овај тјелесни пост, ако не научимо да постимо и духовно, да праштамо ближњима својим. То је најважније. Зато на почетку поста, тражимо једни од других опроштај, па најчешће иако немамо ништа лоше, никакву завађу, тражимо једни од других опроштај. Није то никако лицемерје јер гријешимо стално. Ако ја гријешим то лоше утиче на цијелу околину и лоше утиче и на моје ближње, и зато треба да тражим опроштај”, казао је владика и примјетио да онај човјек који каже да ништа није сагријешио у животу, углавном нема вјере, нити познаје себе, нити има појма о духовном животу.
По његовим ријечима отрови из душе, лоша мисао, сувишна брига или завист и љубомора… изливају се и на тијело па се и тијело и душа раслаби. Јер оно што се у мислима прво таложи, то се онда преноси и на тијело и уништава све и разара.
“Дакле, имамо много посла са собом, да очистимо прво душу своју, а предуслов свега тога је да тражимо од ближњих својих опроштај па да се онда загледамо у своју душу. Ако се загледамо у своју душу, нећемо гледати на гријехе других, на гријехе наших ближњих, као што је Господ Исус Христос рекао: Прво извади брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога.”
Митрополит је указао на то да ми обично иако имамо брвно у оку, а то је најчешће нека пакост, мржња, тама, безвјере, хоћемо да вадимо трун из ока брата свога, што говори о томе да гледамо више гријехе других него своје, што је, како је казао, велики гријех: “То је довољно, да се баш озбиљно замислимо и да се покајемо!”
Подсјетивши да је ова субота посвећена преподобним и богоносним оцима (Свети Антоније, Свети Јефтимије, Свети Макарије… Свети Петар Коришки, Свети Јоанике Девички, Стефан Пиперски, новојављени Јустин Ћелијски, Симеон Дајбабски…), Митрополит је казао да нас они уче управо подвигу поста и молитве и показују како се стичу духовни дарови те да је један од њих, Преподобни Серафим Саровски, говорио да је циљ људског живота стицање Духа Светога, не богатства овога свијета.
“Једино и право богатство, непропадљиво богатство су дарови Духа Светога, да се човјек испуни Божије истине, правде, љубави, милости. Да се просвијетли његова душа и срце Божјом милошћу, свјетлошћу и радошћу. Да смјести Бога живога у своје срце и тако се обесмрти и дотакне живота вјечнога и постане учесник Божије вјечности, Божије бесмртности, да постане причасник Божије љубави и свих других дарова. О томе говоримо када говоримо о обесмрћењу човјека”, упутио је сабране владика Јоаникије и додао да нам то најбоље својим животима показују свети Божији људи, посебно преподобни. Код њих, како је истакао, имамо примјер побожнога живота, али и поуку, јер су се они испуњавали Божије мудрости и истине па су могли поучавати и друге да нађу пут спасења, “прво су они нашли тај пут па га и другима откривају”.
На крају сво архипастирског слова Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је свима пожелио да буде на радост Часни пост, који је већ дошао јер већ постимо духовно:
“Већ се припремамо да једни од других затражимо опроштај, да се измиримо са ближњима својим, колико до нас стоји. Да немамо никакву мржњу, никакву пакост према ближњима својим. Ако имамо неки проблем са ближњим да се молимо искрено за њега и то ће препородити нашу душу и душу нашега ближњега, и тако ће доћи до помирења и препорода. И да смјело закорачимо на пучину Часнога поста да бисмо се удостојили поклонити се страдањима Христовим и Његовом Крсту и смрти Његовој живоносној, да би нас Господ обрадовао и освијетлио, утјешио и оснажио својим Васкрсењем.”
Послије Свете службе Божије почела је сједница Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске.
